SAD, EU i druge zapadne zemlje su počele da uvode sankcije Rusiji nakon što je Putin napravio dalji korak ka ulasku u Ukrajinu.
Kriza u Ukrajini naglo je eskalirala kada je u ponedeljak predsednik Rusije Vladimir Putin objavio i potpisao dokumente kojima priznaje nezavisnost Donbasa, regije koja se nalazi na istoku Ukrajine, i njenih separatističkih republika Donjeck i Lugansk. Putin je tom prilikom rekao da je "Ukrajina ruska tvorevina" i da radi nešto što je "odavno trebalo da uradi", a onda dobio odobrenje od Parlamenta da pošalje vojsku u, po njemu sada, nezavisne oblasti. Slanje vojske je okarakterisano za potrebe "održavanja mira".
Malo je reći da je ovo izazvalo turbulenciju na Zapadu odakle su se jedan po jedan, svi zvaničnici oglašavali da osude potez ruskog predsednika i najave uvođenje sankcija Rusiji. Iako ovo što je uradio nije bila direktna invazija na Kijev koju je Zapad zajedno sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom najavljivao, ipak je bilo dovoljno da to protumače kao narušavanje mira i ugrožavanje bezbednosti.
Prva tura sankcija
Sankcije koje su usledile za finansijske institucije i pojedince su velike, ali ne i dalje onoliko drastične koliko mogu da budu. Bajden je u utorak najavio "prvu turu" sankcija kojim će uvesti apsolutnu blokadu na rusku VEB i vojnu banku, kao i sankcije na ruski dug. To znači da ruska vlada "više ne može da uvozi novac sa Zapada i ne može da trguje na američkim i evropskim tržištima". Ove mere su samo upozorenje, jer pogođene institucije nisu najveće ruske banke, što znači da će uticaj na veću ekomoniju biti ograničen. Rusija je svakako smanjila dug prema strancima kako bi poboljšala svoju ekonomiju nakon sankcija koje su im bile nametnute 2014. godine zbog situacije na Krimu.
Iz EU su u utorak objavili da su takođe uveli sankcije Rusiji u vidu ograničavanja trgovine i pojedinih banaka, a Velika Britanija je sankcionisala i nekoliko oligarha, ljudi bliskih Putinu. Ali, možda je najveća "kazna" stigla iz Nemačke kada je Olaf Šolc odlučuo da ugasi projekat gasovoda Severni tok 2. Ipak treba imati u vidu da se Evropa oslanja za jednu trećinu gasa da stiže iz Rusije, a već su cene energenata drastično skočile zbog ovih dešavanja.
SAD su takođe sankcionisale pojedine ruske oligarhe i njihove porodice, ali je trenutno to manji broj ljudi u pitanju. Cilj ovoga je da nametnu pritiske Putinu od ljudi koji su mu bliske, ali pojedini eksperti ističu da i ovo nekada može da bude "mač sa dve oštrice", pa da natera oligarhe da još više zavise od režima i Putina.
ZAPAD SE PLAŠI DA RUSIJU NAJOŠTRIJE KAZNI - CENA ĆE BITI VELIKA: Svi gledaju u zemlju koja ĆUTI, a Putin je jedno naučio
Bajden je jasno istakao da neće slati američke vojnike u Ukrajinu, a sve je pretežno još uvek na nivou diplomatskog jezika. Sankcije su za sada relativno blage, ali Zapad je obećao da će postati daleko oštrije ukoliko Putin odluči da napadne Ukrajinu. Ipak, čini se da su poslednje odluke Rusije početak, a ne kraj konflikta, a Bajden je u utorak upozorio da Rusija "planira da ide mnogo dalje i naredi veliki vojni napad na Ukrajinu".
Rizik uvođenja sankcija za Zapad
Zapad je u ovoj situaciji pred velikom dilemom, piše Džen Kirbi, novinarka "Vox". SAD i saveznici pokušavaju da izbegnu uvođenje najoštrijih sankcija na početku, kako bi imali kasnije opcije ukoliko, ili kada, situacija dalje eskalira, a malo je znakova da će doći do smirenja. Neki su zatražili da se odmah uvedu najoštrije sankcije jer smatraju da ukoliko se Putin ne kazni drastično odmah, ništa drugo ga neće zaustaviti - baš kao što se dogodilo 2014. godine. Ali, Zapad ovim potezom rizikuje da "ispuca" sve trikove, što će ih ostaviti praznih ruku ukoliko Rusija započne još veći napad.
Da li će se uvoditi rigoroznije sankcije, zavisi od toga šta će Rusija odlučiti da uradi u narednim danima, ali i da li će sankcije uopšte imati bilo kakvog efekta na Putinove odluku, kao i do koje mere su SAD i Evropa spremni da rizikuju. Da, imaju mogućnosti da kazne Rusiju, ali te opcije nisu bez posledica.
Kako se pokazalo i na drugim primerima, sankcije mogu da uspešne, ali samo u zavisnosti od više faktora. Da bi zaista poslužile svojoj svrsi, globalna saradnja je neophodna, odnosno, da se veće zemlje sveta odluče da se priključe sankcijama prema Rusiji. Ali, i dalje nije poznato kakav će odgovor sveta biti, a posebno zemlje koja bi najviše mogla da utiče (na ovu ili onu stranu) - Kine.
Bajdena su u jednom obraćanju kritikovali što je rekao da će morati da "debelo razmisle" dokle će ići sa sankcijama ako Rusija nastavi dalje invaziju, ali to pokazuje da su i SAD i Evropa u strahu i svesni cene koju će oni morati da plate ukoliko pokušaju da Rusiju potpuno odseku od sveta. Razlog zbog kojeg nastavljaju sa uvođenjem sankcijama uprkos tome je to što trenutno ne vide nijednu drugu opciju.
Jer, ako se blokada Rusije nastavi, jedino je logično da Rusi uzvrate. Što veće i razornije budu akcije protiv Kremlja, to će veće negativne posledice biti po Zapad. Rusija je od 2014. godine, nakon sankcija zbog Krima, radila na svim frontovima da se osamostali što je više moguće kako se ne bi ponovilo toliko pogađanje ekonomije ukoliko do novih sankcija dođe. A, Rusija ima mož da stvori haos na druge načine tako što će sprovoditi sajber operacije i kampanje dezinformacija na Zapadu. Takođe, mogu da zaprete ukidanjem ruske energije u Evropi. SAD i mnogi drugi pokušavaju da umanje efekte te situacije tako što uspostavljanju saradnju sa Katrom za uvoz energije.
Kao što su Bajden i neke evropske zemlje jasno stavili do znanja, ovo je tek prva runda kazni. SAD i EU predstavljaju ujedinjeni front i nema naznaka da je ovaj savez uzdrman zbog pritiska koji nameće Putin. Ali, ako dođe do oštrijih sankcija, rizici po Zapad će biti mnogo veći, a nema nikakvih garancija da će bilo koja akcija sprečiti Putina u onome što je namerio.
ZAPAD SE PLAŠI DA RUSIJU NAJOŠTRIJE KAZNI - CENA ĆE BITI VELIKA: Svi gledaju u zemlju koja ĆUTI, a Putin je jedno naučio