Velika finansijska kriza je posejala seme nepoverenja u globalni monetarni poredak i dovela do pojave bitkoina i sijaset drugih kriptovaluta nastalih po ugledu na njega.
Međutim, tek sredinom 2019. godine, kada je konzorcijum predvođen kompanijom Facebook zapretio da će uvesti "libru", svoj sopstveni "stabilni novčić", zvaničnici su se prvi put stvarno zabrinuli.
Prepoznali su pretnju po nikada ranije osporavanu moć vrhovnih vlasti da kontrolišu stvaranje novca, a ta pretnja je toliko ozbiljna da je uvođenje digitalnih valuta sa podrškom države, kako izgleda, postalo neizbežno.
Narodna banka Kine je pretprošle nedelje proširila fazu testiranja prototipa digitalnog juana, koja će se sada odvijati u tri najveće urbane sredine u zemlji – u oblastima u kojima živi ukupno 400 miliona ljudi.
Bostonski ogranak američke Uprave federalnih rezervi je izjavio u četvrtak da će u saradnji sa Masačusetskim institutom za tehnologiju formirati radnu grupu koja će analizirati "mogućnosti i ograničenja potencijalnih tehnologija digitalnih oblika novca centralnih banaka".
Oni nisu jedini koji se bave tim pitanjima. Budući da je gotovina u Švedskoj na ivici izumiranja, švedska centralna banka Riksbank je već daleko odmakla sa planovima o uvođenju sopstvenog digitalnog novca.
Grupa trideset, koja okuplja aktuelne i bivše guvernere centralnih banaka i bankare iz privatnog sektora, nedavno je objavila izveštaj na ovu temu. Banka za međunarodna poravnanja, tzv. "banka centralnih bankara", otvorila je Centar za inovacije u najvećim finansijskim centrima, koji se, pored drugih tehnologija, bavi digitalnim valutama.
Od digitalnih valuta se očekuje mnogo toga pozitivnog. Iako je "projekat Libra" patio od ozbiljnih nedostataka, skrenuo je pažnju na jedan važan problem: pojedinci i kompanije nemaju mogućnost da brzo i jeftino vrše prekogranična plaćanja.
PRIVATNI SEKTOR VS CENTRALNE BANKE
Centralne banke sada ne samo da prepoznaju ovaj problem, već su uložile i značajne resurse u njegovo rešavanje. Takođe je dobrodošla činjenica da su zvaničnici konačno uočili pretnju koja dolazi od privatnog sektora.
Ne želimo da se vratimo na stanje kakvo je vladalo tokom panike 1907. godine, kada nije postojala centralna banka SAD, već su Džej Pi Morgan (JPMorgan) i slične privatne banke imale moć da odlučuju koje će firme propasti, a koje će cvetati u doba krize.
Ali, bankarstvo koje se oslanja na državu i deluje u saradnji s njom nosi sa sobom i određene rizike. Centralizovane glavne knjige bi sadržale zastrašujuće količine informacija o ponašanju građana.
Pobornici ove ideje tvrde da bi se transakcije mogle vršiti anonimno, ali bi to sigurno dovelo do situacije u kojoj bi centralne banke pod svojim okriljem imale i sumnjive finansijske aktivnosti, poput onih za koje često optužuju bitkoin.
Digitalni novac sa podrškom države bi takođe mogao da ubrza propadanje gotovog novca, koji je već pogođen pandemijom. Svesni da bi verovatno usledila negativna reakcija javnosti, čelnici centralnih banaka tvrde da bi nastavili da proizvode i tradicionalni, papirni novac. Ipak, što se takav novac manje koristi, troškovi njegovog štampanja i distribucije imaju sve manje smisla.
Na udaru bi se mogle naći i banke, posebno u vreme krize. Ako bi se bankarski poslovi mogli obavljati direktno sa državom, zašto bi se ljudi izlagali riziku i svoje depozite poveravali privatnim zajmodavcima?
PRETNJA ZVANA KINA
S druge strane, brzina kojom Kina razvija digitalnu valutu svoje centralne banke ima potencijal da poremeti globalni monetarni poredak. Peking je jasno izrazio svoju želju da ugrozi dominaciju dolara kao favorizovane globalne valute. Digitalni juan bi ubrzao postizanje tog cilja i zaobišao konkurentske mreže za prekogranična plaćanja kojima se upravlja sa zapada, kao što je Swift, mreža koju SAD koristi za nametanje sankcija.
I vreme i trud bi bili znatno bolje iskorišćeni ako bi se uložili u unapređenje postojećih mreža plaćanja, umesto da se rasipaju na razvijanje opcija koje bi, pored sve svoje inovativnosti, mogle da naprave više problema nego što bi rešile.
U nekim državama, međutim, uvođenje digitalnih valuta sada izgleda neizbežno. Budući da od "libre" više ne preti neposredna opasnost, centralne banke ne bi trebalo da žure sa svojim odgovorom.
Uz toliko mnogo izazova koje treba uzeti u obzir, od presudnog je značaja pronaći pravo rešenje.