U SAD je proizvodnja struja od uglja pala za 5% poena od februara, u Evropi za 2% poena, a ugalj tržište gubi čak i u Kini i Indiji.
U SAD udeo uglja u proizvodnji električne energije pao je za više od 5% poena od februara u najvećoj američkoj energetskoj mreži, dok je proizvodnja na gas i vetar ostala stabilna, javlja Blumberg.
U Evropi, pad je 2% poena a ugalj tržište u vreme korona krize gubi čak i u Kini i Indiji, gde je i dalje dominantan energent.
U svetu sve se svodi na troškove. Energija dobijena iz uglja je skuplja nego ona iz prirodnog gasa, a čak i od one iz obnovljivih izvora energije u mnogim slučajevima. Zbog toga prvi u vreme restrikcije zbog smanjene tražnje sa mreže "ispada" ugalj.
A aktuelna kriza se nadovezala na trend izbacivanja fosilnih goriva, a ugalj je tu najgori, zbog globalnog zagrevanja i zagađenja planete sumporom i PM česticama.
“Pandemija samo ubrzava odlazak uglja", kaže Hana Njustad, analitičar energetskog tržišta iz Dženskejp (Genscape Inc.).
U SAD ugalj sada čini samo 14% energetske ponude u mreži koja opslužuje 65 miliona ljudi od Ilinoisa do Nju Džerzija. To je za petinu manje nego što je bilo u februaru.
Rudari u ugljenokopima to dodro osećaju, je pad potražnje koji je stalno prisutan godinama sada se ubrzao pošto su države počele da zatvaraju ekonomije. Proizvodnja je smanjena 21% u protekle tri nedelje, a drugi najveći proizvođač u SAD, Arč koal ( Arć Coal Inc.), prijavio je najveći tromesečni gubitak od 2016 i pokrenuo "dobrovoljan odlazak" trećine radnika.
"Američka proizvodnja je u slobodnom padu", kaže Mark Levin, analitičar Benčmarka (Benćmark Co).
U EVROPI TEK NEŠTO BOLJE
U Evropi je situacija tek nešto malo bolja, ako se tako može reći za oblast u kojoj su dve zemlje zatvorile i svoje poslednje elektrane na ugalj.
Energetska proizvodnja iz uglja je pala na 12% ukupne, sa prošlogodišnjih 14%, kažu podaci finske tehnološke kompanije Vortsila oij (Wartsila Oyj). Pad je posebno oštar u Nemačkoj, gde je smanjenje proizvodnje struje iz kamenog uglja i lignita palo na 18% ukupne energetske proizvodnje. A pre samo godinu dana iznosilo je čak 35%.
U Nemačkoj je početkom godine usvojen zakon o napuštanju uglja kao goriva najkasnije do 2038. godine, a krajem prošle svećano zatvoren jedna od poslednja dva rudnika uglja.
Austrija je sredinom aprila zatvorila poslednju centralu na ugalj, i želi da do 2030. godine da u potpunosti proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije. Samo dan kasnije isto je uradila i Švedska.
Jednostavno, rat sa gasom je izgubljen. U poslednjoj sedmici marta, troška proizvodnje iz uglja bio je 31,8-33,5 evra po megavatčasu, kaže analitičar Blomberga (BloombergNEF) Džon Olsen.
Istovremeno gasne elektrane su struju isporučivale uz trošak od 25,3 evra. Sama proizvodnja iz uglja, naravno, nije toliko skuplja, ali u EU proizvođači moraju da plate duplo veću sumu za "dozvolu za emisiju ugljendioksida" kada proizvoda na ugalj nego na gas.
A uglju svakako ne pomaže ni situacija na tržištu nafte, s čijom cenom je "vezan" gas. Zbog pojeftinjenja nafte, izazvane prevelikom ponudom usled "rata" Rusije i Saudijske Arabije a u uslovima smanjene tražnje zbog pandemije, pala je i cena gasa – od novembra 2019. godine za 35%.
A NI INDIJA NI KINA NEĆE DUGO...
U Indiji, udeo uglja je spao sa 71% na 65%, za samo mesec dana zbog "zaključavanja" privrede tokom pandemije. To je nadomestio rast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, nuklearnih elektrana i hidroelektrana. I u Kini, zemlji koju znamo po zagađenju vazduha od sagorevanja uglja i gde je taj energent i dalje suvereno broj 1, proizvodnja je pala 8% u prvom tromesečju, a takođe na račun rasta solarne i energije vetra.