Opasnost od nervnih otrova u avionu?

Ako u avionu zaudara na mokre čarape, lako je moguće da je u pitanju nešto drugo, a ne putnik na susednom sedištu - sličan "miris" opisuju stjuardi i putnici prilikom takozvanog "fume eventa" (izduvni gasovi u kabini aviona). Slučajevi neugodnih mirisa događaju se u kabinama kada štetna naftna isparenja kroz kompresore motora dospeju u ventilacioni sistem. Oni sadrže otrovne materije koje dospevaju u nervni sistem ljudi i mogu da izazovu nenadoknadive zdravstvene probleme.

U Nemačkoj je 2012. godine novinske stranice "punio" slučaj aviona "Džermanvingsa" koji se umalo srušio. Dva pilota su, navodno, u pilotskoj kabini udisala kontaminirani vazduh i pokazivali znakove trovanja. Oni su zamalo izgubili svest i samo uz veliki trud su na kraju uspeli da bezbedno prizemlje letilicu na aerodrom Keln/Bon. Ali, taj slučaj nije izuzetak.

Prema najnovijim podacima nemačkog saveznog ureda za istraživanje avionskih nesreća, između 2006. i 2013. godine zabeleženo je oko 663 takzovanih "fume event" incidenata. Pritom je kod deset takvih slučajeva došlo do "trajnih zdravstvenih oštećenja", navodi se u studiji. Analiza podataka pokazala je da postoje "jasna upozorenja na zdravstvena opterećenja u smislu medicine rada za pilote i kabinsko osoblje". Drugim rečima: postoji rizik za posadu i putnike.

Još jedan dokaz za otrove u kabinama aviona jeste studija koju je predočila redakcija lista "Velt am zontag". Avio-kompanija "Kondor" izdala je nalog Institutu "Fresenijus" da testira njihove avione tipa "Erbas" i "Boing" na prisustvo nervnih otrova. Prema podacima lista, studija je pokazala zagađenje "u 11 od 12 Erbasova tipa A320", "u pet od 13 aviona tipa Boing 757" i "u šest od devet aviona tipa Boing 767". U svim tim letelicama pronađeni su tragovi otrova TCP, piše "Dojče vele".

Bolest koju uzrokuju nervni otrovi teško je dokazati

"Paracion" je poznat i iz insekticida pod šifrom E605, a zovu ga još i "otrov za pacova". Po sastavu liči na nervni otrov sarinu i pripada grupi organofosfata. "Paracion" se dodaje u motorna ulja aviona da bi se umanjile štete od korozije u vazdušnim mlaznicama. U gotovo svim savremenim avionima, vazduh za kabine se u stvari ne filtrira, već se samo prenosi iz pogona u kome ima i takvih ulja. Pritom i najmanje kapljice mogu da iscure, brzo da ispare i preko sistema za klimatizaciju dospeju u kabinu.

Prilikom udisanja tih otrova ljudi reaguju vrlo različito. Dok jedni pate od glavobolje, nadražene sluzokože, mučnine, nesanice, drhtanja ili čak od smetnji u pamćenju i koncentraciji, kod drugih nema baš nikakvih simptoma. Zbog toga je do sada bilo vrlo teško posledice po zdravlje dovesti direktno u vezu s tim otrovom u kabini.

Frank Bartram, specijalista opšte i ekološke medicine imao je za pacijente više pilota i članova posade aviona koji su pokazivali znakove trajnih zdravstvenih posledica nastalih zbog udisanja otrova. "Svi oni imali su genetske devijacije, koje ti organofosfati lošije ili uopšte ne razgrađuju ili dozvoljavaju da u telu postanu još i otrovniji", objašnjava taj stručnjak za "Dojče vele". On naglašava da u ovom slučaju i prilikom malih količina nervnog otrova ljudskom telu može biti naneta velika šteta.

Aerotoksični sindrom

Ta bolest po prvi put je opisana 1999. kao aerotoksični sindrom, ali prve uočene zdravstvene poteškoće te vrste potiču još iz pedesetih godina. Svetska zdravstvena organizacija bolest do sada još nije priznala, i zbog toga ni avio-kompanije niti strukovna udruženja ne mogu da pokrenu istraživanja. Prema najnovijim saznanjima, to bi uskoro moglo da se promeni.

Doživotne posledice

"Kod težih slučajeva trovanje organofosfatom može da dovede do smetnji u nervnom sistemu ruku i nogu (ne osećaju se), a delom i do nepokretnosti", objašnjava Jerg Handverg iz Udruženja kabinskog osoblja.

Već godinama "Kokpit udruženje" pokušava da uveri avio-kompanije da u njihove kabine ugrade senzore koji mere koncentraciju organofosfata, kako bi moglo da se reaguje na odgovarajući način. "Za sada nema čak ni uređaja za filtritranje, iako već devet godina pokušavamo da pronađemo rešenje", žali se Handverg. Taj problem mogao bi da se spreči kada bi sistemi za ventilaciju u avionima bili izrađeni tako da u kabinu ne dospevaju isparavanja od ulja i hidrauličnih tečnosti.

To je slučaj kod jednog jedinog modela Boinga 787. U takozvanom "dreamlineru", vazduh ne dolazi iz pogona u kome se nalazi motor, već se proizvodi električnim putem. "Ipak, to za sada uskraćuju proizvođači, posebno oni koji proizvode Erbas u Evropi, ali i proizvođači Boinga u Americi", tvrdi Handverg.