Trener Crvene zvezde "nagazio" je ekipu zbog očajnog izdanja u meču sa Donjim Sremom, ali kolika je njegova odgovornost, a kolika odgovornost Uprave? Možda bi, za početak, trebalo definisati ciljeve...
Hronično neplaćen, dodali bismo.
Posle čistke (koga zapravo ta reč motiviše i hrabri?), koju je najavio zbog neadekvatnog odnosa pojedinaca prema dresu Crvene zvezde, uprkos pobedi nad Donjim Sremom ("tri boda su najvažnija", česta je fraza), može se primetiti da je možda preko mere hvalio svoj tim u porazu od Partizana.
Jer, ako je cilj titula - onda je svaki poraz gori od pobede. Ako je cilj podmlađivanje i povećanje tržišne vrednosti pojedinaca pred prelazni rok, onda možda i nema mesta terminima poput "čistka" i "bruka".
Javnost ne samo da se navikla, već je i podržala Lalatovića u izjavama da su mladi prioritet, da je finansijski oporavak na prvom mestu i da ovaj tim, koji trenutno trenira, nije spreman, već da su mu neophodne zajedničke pripreme, pa na proleće šta bude... A, onda se sve promenilo u jednom danu.
Lalatović je izabrao da promeni retoriku, najavi čestku u i kaže da se stidi izdanja svog tima posle utakmice u kojoj je izveo sastav, koji nikada pre toga nije odigrao ni minut zajedno i, sada je već jasno, koji nikada posle ovoga neće odigrati minut zajedno.
Štaviše, taj kombinovani tim prvi put ove sezone igrao je u formaciji 4-4-2, kakvu Lalatović do utakmice sa Donjim Sremom nije probao na zvaničnim ispitima od 1. minuta.
Možda bi njegove reči dobile na težini da je izlaganje na konferenciji za medije počeo sa: "Prvo sam pogrešio ja...", što nam je priznao već na poluvremenu, kada je odustao od eksperimenta i vratio ekipu u prepoznatljivu formaciju 4-2-3-1, pa onda nastavio sa: "...ali imam i zamerke na tog, tog i tog, tako da ću sa njima razgovarati".
"Bio sam primoran na promenu u poluvremenu, pošto je bilo očigledno da nam ne ide i da pozadi postoje pukotine, što je pomagalo Donjem Sremu u prvom delu igre", rekao je trener Crvene zvezde za "Sportovo" izdanje od ponedeljka, dva dana kasnije, ali nije usledila samokritičnost zbog takve procene.
Ako su u špicu igrala dvojica napadača, Đorđe Despotović i Đorđe Rakić, od kojih je samo prvi odigrao 90 minuta u cugu u prethodnih mesec dana, ako je na levom boku igrao, a Lalatović je to znao, nespremni Aleksandar Katai, ako je prvi put u karijeri za Crvenu zvezdu nastupio Stefan Đorđević, ako nikada ranije defanzivnog veznog, samostalno, nije igrao Mihailo Ristić, i to iza petorice ofanzivnih igrača, ako je u drugom poluvremenu stvar spašavao još jedan debitant, Marko Grujić...
Rajković - Pečnik, Pavićević, Lazić, S. Đorđević - Ristić, Bosančić (66. Avramovski), Lazović, Katai (83. Jović) - Rakić, Despotović (46. Grujić).
...onda je bilo kakva pobeda nad bilo kakvim protivnikom, a nijedan tim Crvene zvezde NIKADA nije pobedio Donji Srem sa više od gola razlike, veliki uspeh!
Veliki uspeh, ako se držimo onoga što smo od Lalatovića uglavnom mogli da čujemo od početka sezone (usput sastavljan tim, skromna pojačanja, nespremni pojedinci, nedovoljno vremena za uigravanje i popravak fizičke spreme, itd).
Međutim, ako je ovaj tim Crvene zvezde ozbiljan i ravnopravan kandidat za titulu prvaka Srbije, onda je kritika potpuno na mestu, ali je trebalo da usledi i ranije kada je ispod nivoa kluba igrala trenutno najjača postava crveno-belih.
Treba biti iskren i reći da Lalatoviću, razapetom između hronične potrebe kluba za pobedama i titulama s jedne, odnosno urgentne potrebe za novcem i igračima koji će vredeti milione s druge strane, ne odmažu navijači i novinari, već čelnici. Jer, nijedan rukovodilac iz Ljutice Bogdana nije izašao i jasno rekao:
"U ovoj sezoni se ne borimo za titulu, već je cilj da drastično podmladimo ekipu i zaradimo novac".
Onda bi i mladom i neiskusnom treneru bilo lakše da pronađe balans, ne samo u izjavama, već i promenama raspoloženja. Njegov temperament očigledno prati veličinu kluba, glad za pobedama je tu, ali prati li klub veličinu kluba?
Lalatović kaže...
"Sramna igra me je razočarala, mada sam pokušao sa nekim novim igračima da malo razmrdam momke, svestan da je posle poraza u derbiju uvek teško uhvatiti pravi ritam. Mi ga nismo imali od početka do kraja".
Dodaje...
"Neću da se brukamo, a ako neko nije zadovoljan ili ima bolje opcije, vrata su mu otvorena! Ne trebaju mi igrači koji samo popunjavaju spisak, a para i ovako nemamo, pa ako ne poprave učinak, sledi rastanak u decembru. Sešćemo i proceniti ko može da nastavi i pored poznate situacije koja nam je godinama okov oko nogu", rekao je posle svega Lalatović.
Možda je ovo poslednje ("sešćemo i proceniti ko može da nastavi") trebalo reći pre bilo čega, a onda zaćutati i pojedincima očitati lekciju u svlačionici, a ne celoj Srbiji poručiti:
"Nekima ovde nije mesto".
Nikakvih 90 minuta, ni sjajnih, ni očajnih, ne može da pruži definitivan odgovor na pitanje da li je neko za Crvenu zvezdu ili ne, naročito ako se zarotira polovina standardnih do tada. Lalatović je utakmicu sa Donjim Sremom nazvao najtežom u sezoni, jer su, kako kaže, "uvek najteže one koje dolaze posle 'večitog derbija'".
Ispostavilo se da teret poraza u Humskoj nisu izneli oni koji su ga doživeli, već oni koji su posmatrali s klupe ili tribina, a koji su sada možda pod januarskom metlom, "nedorasli Crvenoj zvezdi".
Nije li ono traženo razumevanje za ekipu, "da se sa sačekaju zimske pripreme kako bi svi prošli dril i živeli zajedno dva meseca", trebalo da se odnosi na sve igrače? Navijači bi verovatno razumeli, novinari mahom jesu...
FK Crvena zvezda trebalo bi što pre da postavi jasne ciljeve i da ih se pridržava. To će pomoći svima.