Od Mančester junajteda oprostio se fudbaler koji je na Old Trafordu proveo više od decenije, ali to uglavnom nije bio lep period, ni za klub, ni za njega.
Poznati defanzivac Mančester junajteda Fil Džons odlazi posle 12 godina. On je stigao na "Teatar snova" 2011, u mnogo uspešnijem periodu kluba i zaigrao je odmah kraj Nemanje Vidića u odbrani, ali njegova karijera u dresu "crvenih đavola" ipak nije prošla u skladu sa očekivanjima. "Neumorno sam radio, okreno sam svaki mogući kamen, pokušavao sam da se vratim posle oporavka od povrede, kada god bih bio van terena u poslednjih nekoliko godina. Voleo bih da sam igrao više. Voleo bih da sam mogao da dam više i da dam veću pomoć brojnim ekipama za kojima sam igrao. Iz dubine duša poručujem - uradio sam sve što sam mogao".
Džons je prethodnih godina uglavnom bio van terena zbog teške povrede kolena, operacije i niza problema koji su ga sprečili da u poznim igračkim godinama više nastupa. Za Junajted je odigrao 229 utakmica i dao šest golova od dolaska iz Blekburna. Takođe, bio je deo šampionskog sastava Premijer lige iz sezone 2012/13, a osvojio je i Ligu Evrope sa "crvenim đavolima".
"Bilo je veoma teško u poslednjih nekoliko godina, nema spora oko toga. Osećao sam se kao da izdajem ljude, teško mi je bilo i da pričam sa saigračima, jer sam bio povređen i nisam mogao da im pomognem. Moja porodica mi je pružila najveću podršku da ne skrenem sa put i da ostanem fokusiran. Pomagali su mi da ostanem spreman i da se trudim da igram što više. Mislim da je najvažniji momenat moje karijere bio meč protiv Vulverhemptona prošle sezone, kada sam se vratio posle teške povrede. Taj momenat nikad neću zaboraviti. I sad se naježim kada pomislim na to. Mnogo sam radio za taj trenutak, razmišljao o tome i bilo je veoma teško. Nikad neću zaboraviti navijačima ljubav i podršku koju su mi pružili. I neću moći da im dovoljno zahvalim. Bili su mi konstantna podrška tokom čitavog boravka u klubu".
Izvor: ProfimediaU jednom ranijem intervjuu, nekadašnji reprezentativac Engleske je iskreno priznao da je plakao i da je osećao bes i "bespomoć" zato što su ga navijači Junajteda ismevali na društvenim mrežama. Priznao je i da je jednom bio vređan na ulici, i to dok je bio sa ćerkama. "Osetio sam tada mnogo emocija - bes, smirenost, da li da im se suprotstavim, šta da kažem svojoj supruzi? Samo sam se zaledio. Na kraju je još jedan tip prošao ulicom i dobacio mi: 'File, zanemari, bolji si ti od toga'."
Katastrofalno je podneo period posle operacije kolena. "Bio je to najteži trenutak koji sam osetio kao ljudsko biće. Vraćao sam se razoren iz trening-centra Junajteda. Glava mi je u apsolutnom haosu. Plakao sam. Govorio sam supruzi Kaji 'Ne znam šta da radim'. Pamtim da smo oboje plakali".