Automobilska i industrija baterija i dalje traže rešenje za dugotrajan, ekološki prihvatljiv i što je najvažnije bezbedan sistem pogonskih baterija.
Prema studiji koju je sproveo američki MIT, cene proizvodnje litijum-jonskih baterija su od njihovog nastanka pre gotovo tri decenije niže za čak 97%.
Ne treba onda da čudi to što bi njihova proizvodnja do 2025. godine trebalo da se utrostruči, a vrednost kilovat-časa padne ispod 100 dolara.
Ovo bi bile dobre vesti za proizvođače električnih automobila, da taj iznos nije samo jedan od faktora u jednačini u kojoj figuriše još brojnih troškova i prepreka za popularizaciju EV vozila.
Trajnost baterije i dalje je sporna.
Aktuelni pogon električnih vozila prevaliće od 160 do 320 hiljada kilometara pre nego što prestane da “drži”, a adekvatan način reciklaže i dalje je skup i nedovoljno zastupljen. Iskorišćene baterije prvo se koriste kao privremeno skladište na solarnim panelima i generatorima energije vetra, pa se onda rastavljaju kako bi se povratio litijum, kobalt itd.
Čak i da CATL, koji snabdeva Tesla kompaniju, učini ono što je obećao i počne isporuku baterija sa kilometražom od skoro dva miliona kilometara, nema sumnje da nas narednih decenija očekuju planine otpada.
Još jedan kamen spoticanja je bezbednost samih vozila, jer električna vozila tj. njihove baterije koje to izazivaju - umeju da se zapale. Zbog faličnih baterija, GM je prošle godine iz prodaje povukao više od 68.000 modela Chevy Bolts, tako da je ona ušteda sa početka priče beznačajna.
Nešto održivije rešenje predstavljaju baterije u čvrstom stanju.
Kako im samo ime sugeriše, kod njih su elektrode i elektroliti čvrsti i nema tečnosti koja bi se usled oštećenja kućišta i kratkog spoja zapalila. Osim toga, gustina energije koja se skladišti daleko je veća. Za sada je njihova upotreba ograničena na laboratorije nekoliko kompanija - QuantumScape, Solid Power i Sakuu. Ova treća objavila je i zvanično da je spremna da tokom 2022. godine započne masovnu proizvodnju čvrstih baterija.
Američki startap baterije proizvodi 3D štampom tokom koje se tanki slojevi litijuma i keramike (elektrolit) stapaju u jednu celinu, objasnio je SK. Rezultat je baterija koja je duplo manja i za dve trećine lakša u odnosu na standardne kolege. Ćelija prototipa koji je izrađen ima kapacitet od tri amper časova (oko tri AAA baterije). Naredni korak o kom inženjeri razmišljaju i traže rešenje su katode sa višim naponom, koje bi uvećale postojeću gustinu za 25%.
Deluje preuranjeno da sa trenutnog stadijuma za samo nekoliko meseci Sakuu u potpuno komercijalnom stanju na tržište donese nešto što će pogoniti čitav automobil, pogotovo što stabilnost ovakvih baterija još uvek nije globalno potvrđena. Takođe, o efikasnijoj reciklaži još uvek nema ni glasa, mada bi nov tip baterije svakako kupio malo vremena dok se ne smisli univerzalno rešenje za sve, koje je neophodno što pre.
Još jedna “sitnica“ - nisu objavljene ni cene ovih baterija…
ČVRSTE BATERIJE ZA ELEKTRIČNE AUTOMOBILE: Nemaju tečnost, štampaju se u 3D štampačima i ne mogu da se zapale
