Šta je LCD, TFT, OLED i Super AMOLED, a šta je famozni Retina ekran i koji da izaberete - pokrili smo ih sve, otkrijte sve o svakom od njih!
Dijagonala i rezolucija
Ekrani mobilnih telefona su najbliži našim očima prilikom korišćenja od svih do sada opisivanih tipova ekrana. Prilikom nalaženja optimalne dijagonale ekrana, ovde najmanju ulogu igra udaljenost od očiju. Što veće, to bolje - nekako je logično. Međutim, veliki ekran mobilnog automatski znači i velike dimenzije uređaja. Preveliki uređaj je teško držati u maloj šaci (recimo u ženskim ili dečijim rukama), teško ga je spakovati u džep.
Prilikom korišćenja jednom rukom, kada koristimo samo palac za navigaciju po ekranu, preveliki ekran onemogućava da dohvatimo vrh ekrana. Zbog toga postoje neke optimalne dimenzije koje odgovaraju većini korisnika i neke dimenzije koje odgovaraju baš vama.
Odnos stranica jednako je važan i kao dijagonala ekrana. Pominjali smo da ista dijagonala ekrana može da ima različite dimenzije širine i visine. Previsoki ekrani nisu zgodni za korišćenje jednom rukom, ali omogućavaju lakše držanje baš tako, dok preširoki ekrani nude više prostora za rad, ali nisu zgodni za držanje u ruci. S druge strane, ako gledate puno video sadržaja na telefonu (YouTube, Netflix), “filmski“ odnos stranica će najbolje iskoristiti prostor uz najmanje bočnih crnih štrafti.
Rezolucija i ranije pomenuta gustina ekrana su veoma važni parametri kod ekrana na mobilnim telefonima. Zato što ekrane držimo blizu očiju, ne iznenađuje da su potrebne visoke rezolucije (i visoke gustine) na tako malim dijagonalama. Rekli smo da na kompjuterskim monitorima ne treba ići ispod Full HD rezolucije na 24 inča, a isto ćemo reći i za mobilne ekrane koji su npr. veličine 6-7 inča.
Današnje rezolucije na mobilnim telefonima nisu tako striktno standardizovane kao na televizorima i monitorima, a označavaju se suprotno u odnosu na njih - jer se telefoni prvenstveno drže vertikalno.
Vrsta ekrana
Ekrani koji se koriste u mobilnim telefonima obuhvataju sve ranije pomenute skraćenice, uz dodatak još nekih koje su popularne na ovim prenosnim uređajima.
TFT LCD ekrani sa pozadinskim LED osvetljenjem su nekako očekivani, a IPS paneli nude bolje uglove gledanja i vernije boje, pa je jasno zašto su dobar izbor. Ovaj tip ekrana je najsvetliji, pa je i najbolji za upotrebu na direktnom Sunčevom svetlu. S druge strane, pati od prosijavanja pozadinske boje i nedovoljno duboke crne boje.
OLED tehnologija se prirodno nameće za prikaz slike na mobilnim telefonima, zbog svoje sposobnosti da aktivira samo one piksele koji treba da svetle, što teoretski dovodi do uštede energije. Nedostatak pozadinskog osvetljenja omogućava pravljenje tanjih uređaja, što je još jedan plus. Takođe, ovaj tip ekrana može biti savitljiv, pa je u većini slučajeva prvi izbor u novim, savitljivim mobilnim telefonima. Manja svetlina ih čini slabije vidljivim na direktnoj Sunčevoj svetlosti, i podložni su oštećenju piksela pri konstantno istom prikazu, pa se tako dešava da se na ekran “urežu“ statični elementi kao što su prikaz tastature ili linija sa obaveštenjima.
Pomenuli smo da AMOLED predstavlja unapređenje OLED ekrana dodavanjem aktivne matrice čime se dobija bolja slika i manja potrošnja energije.
Samsung je uzeo AMOLED ekrane, u njih je integrisao sloj koji reaguje na dodir i rezultat je nazvao Super AMOLED. Super AMOLED ekrani bolje podnose direktno svetlo zbog slabije refleksije i 20 odsto veće svetline, a troše i 20 odsto manje struje.
Konačno, imamo i proste marketinške trikove u nazivanju ekrana. Na primer, Apple svoju tehnologiju ekrana naziva Retina Display, a u stvarnosti se radi i o IPS LCD i OLED ekranima. Da bi neki ekran dobio epitet “Retina“, mora da ima dovoljno veliku rezoluciju da se pojedinačni pikseli ne vide ljudskim okom. Naravno, u zavisnosti od uređaja i dimenzija ekrana, ta rezolucija i gustina piksela će varirati, i svodi se na to da je duplo veća po svakoj osi u odnosu na uređaj koji nije “Retina“.