Nijedan raskid nije lak, ali postoje neke stvari koje mogu malo da olakšaju.
Ljudi su različiti, što znači i da različito reaguju na raskid. Neki danima leže u krevetu i plaču, drugi se prejedaju, treći su non-stop u društvu i provodu, ima i onih koji se pretvaraju da je sve u redu...
Sudeći prema nauci, postoje neki bolji načini da se preboli raskid.
Evo koja su, prema naučnim istraživanjima, tri najbolja načina da se osećate dobro (ili barem bolje) posle raskida: mislite o svim negativnim osobinama svog bivšeg/bivše; prihvatite svoja osećanja; bavite se nečim drugim da biste skrenuli misli.
Drugim rečima, trebalo bi da ogovarate bivšeg ili bivšu sa prijateljima kako biste se setili svega lošeg, da prihvatite da ćete neko vreme možda biti tužni, a zatim da organizujete sebi razne zabavne aktivnosti kako biste mislili o nečemu drugom.
Ovi zaključci izvedeni su iz studije u kojima je učestvovalo 24 volontera starosti od 20 do 37 godina, a svi su nedavno prošli kroz raskid veza koje su u proseku trajale oko dve i po godine.
Učesnici su probali različite strategije kako bi preboleli bivšeg partnera, a prva od strategija je bila da negativno govore o bivšem (što možda jeste efikasno, ali nije baš lepo). Dakle, mislili su samo o negativnim osobinama, poput toga da li se iritantno smeje, da li je lenj...
Druga strategija je podrazumevala ohrabrivanje ljudi da čitaju afirmativne rečenice, poput „u redu je da volim nekoga sa kim više nisam u vezi“, koje im pomažu da prihvate svoja osećanja. Ideja je da se ne bore protiv svojih osećanja niti da se zbog njih loše osećaju, već da prihvate emocije bez ikakvog samoosuđivanja.
Treća strategija je bilo ometanje sopstvenih misli, tj. razmišljanje o nekim pozitivnim stvarima koje nemaju nikakve veze sa bivšim partnerom.
Na četvrtom testu, od učesnika nije traženo da rade ništa određeno, već su im dali slobodu da rade onako kako žele. Nakon toga su svakom od učesnika pokazali fotografije njihovih bivših i merili intenzitet emocija koristeći EEG. Takođe, tražili su od volontera da ocene koliko pozitivna ili negativna osećanja gaje prema bivšem i da li i dalje osećaju ljubav.
Ispostavilo se da su sve tri strategije imale uticaja i da su drastično smanjile emocionalnu reakciju učesnika na bivše ljubavi. I naravno, bilo je prednosti i mana svake od tih strategija.
Na primer, razmišljanje o manama bivšeg partnera jeste smanjilo osećanja prema njemu, ali je takođe i pogoršalo raspoloženje učesnika studije. To znači da korišćenje ove strategije može da dovede do toga da se osećate loše dok vam istovremeno pomaže da prebolite raskid.
Prihvatanje sopstvenih osećanja smanjilo je emocionalnu reakciju na bivše, ali nije imalo uticaja na to da li osoba i dalje voli bivšeg partnera, niti je uticalo na raspoloženje.
Ometanje misli je poboljšalo raspoloženje učesnika i smanjilo emocionalnu reakciju na fotografiju bivšeg, ali nije uticalo na to da li osoba i dalje oseća ljubav prema nekadašnjem partneru. Dakle, ova strategija će vam pomoći da se osećate bolje, kritikovanje bivšeg će pomoći da ga manje volite, a druga strategija da prihvatite svoje emocije. Možda je kombinacija te tri strategije najbolje rešenje, mada naučnici ističu da nijedna od tehnika ne nudi brzo rešenje, tj. brzo prebolevanje raskida.
Ukoliko ste nedavno raskinuli, dajte sebi vremena da prebolite i da polako nastavite napred. Napravite listu negativnih osobina bivšeg partnera i pročitajte je kad „krizirate“. Dajte sebi dozvolu da osećate šta god da osećate i skrenite svoje misli raznim zabavnim aktivnostima. Vremenom ćete preboleti.
Podsetite se i šta poznati kažu o prijateljstvu sa bivšima:
