Ovo svaka žena treba da zna

O jajnicima verovatno ne razmišljate baš previše (osim ako ne pokušavate da ostanete u drugom stanju, u tom slučaju, verovatno o jajnicima razmišljate i više nego što bi trebalo). Ali, baš zato bi trebalo da znate neke osnovne stvari o ovom važnom delu reproduktivnog sistema.

Jajnici su parni ženski reproduktivni organi, koji se nalaze sa obe strane membrane materice. Veličine su badema, beličaste boje i sadrže rezrevu jajnih ćelija za čitav život. Ali, oni ne utiču samo na reproduktivni sistem, već na čitav organizam žene. Evo šta bi svaka žena trebalo da zna o jajnicima: gde se nalaze, kako funkcionišu i na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste sačuvali zdravlje jajnika.

Šta tačno rade jajnici?

Jajnici čuvaju zalihe jajnih ćelija za čitav život. Svakog meseca, iz te zalihe nekoliko jajnih ćelija može da se oslobodi tokom ovulacije, ali samo jedno ili dva, u slučaju blizanaca, sazri, "napusti" jajnik i nađe svoj put kroz Falopijeve tube do materice, u kojoj će se možda "sresti" sa spermatozoidom, ukoliko je žena imala odnose bez korišćenja kontracepcije, piše portal Prevention.

Jajnici imaju, osim čuvanja zalihe jajnih ćelija, još jednu važnu ulogu: stvaraju hormone. Najvećim delom stvaraju estrogen i progesteron, ženske reproduktivne hormone, ali luče i malčice testosterona. Svi ovi hormoni dospevaju u čitavo telo žene kroz krv, i važni su ne samo za reproduktivni sistem, već i za zdrave i jake kosti, mišiće i funkcionisanje mozga.

Pročitajte: Još nekoliko činjenica o jajnicima

Koliko ima jajnih ćelija u jajnicima i šta se sa njima dešava?

Svaka beba ženskog pola na svet dolazi sa zalihom jajnih ćelija u jajnicima, kojih može biti između jednog i dva miliona. Do puberteta, taj broj opada na oko 300.000, a kad žena uđe u menopauzu, više ih nema.

Većina jajnih ćelija propadne prirodnim procesom ćelijske smrti (apoptoza - programirana ćelijska smrt, deo životnog ciklusa ćelije koji omogućava normalan razvoj organizma tako što otklanja suvišne ćelije).

Pošto su jajne ćelije mikroskopski sitne, posle ćelijske smrti, telo ih apsorbuje. Od svih tih jajnih ćelija, oko 400 tokom životnog veka žene prolazi kroz ovulaciju.

Dok se zaliha jajnih ćelija ne potroši, ovulacija se javlja svakog meseca. Ovulacija je proces oslobađanja jajne ćelije iz jajnika prskanjem folikula. Svakog meseca, folikul sa jajnom ćelijom sazreva u jajniku, i kad dostigne odgovarajuću veličinu, folikul otpušta jajnu ćeliju iz jajnika u jajovod, kroz koji ta jajna ćelija putuje ka materici.

Da li će jajnu ćeliju konkretnog meseca otpustiti levi ili desni jajnik je prilično proizvoljno. Često se ovulacija "smenjuje", pa je jednog meseca "aktivan" jedan jajnik, sledećeg drugi, ali to ne mora nužno funkcionisati tako pravilno.

U isto vreme, otpuštaju se hormoni koji treba da pripreme zid materice za eventualnu trudnoću, pa endometrijum zadebljava. Ako ne dođe do oplodnje, zaustavlja se lučenje hormona, i posle nekog vremena dolazi menstruacija.

Kvalitet jajnih ćelija opada sa godinama, i to je jedan od razloga zbog kojih je posle 30. godine teže ostati u drugom stanju.

Pročitajte: Kada je najveća šansa da ostanete u drugom stanju

Šta može da bude uzrok bola u jajnicima?

Cista na jajniku (ovarijalna cista)

Ako folikul ne pukne da oslobodi jajnu ćeliju, može da poraste, napuni se tečnošću i formira cistu. Većina cista je mala i bezbolna, i vrlo je verovatno da ste ih već imali, a da toga niste ni bili svesni osim ako niste slučajno baš tada otišli na ginekološki ultrazvučni pregled. U najvećem broju slučajeva, ove ciste prolaze same od sebe. Ali, ponekad ciste većeg promera mogu da izazovu bolove u stomaku, osećaj nadutosti i neredovne menstruacije.

Ciste na jajnicima se mogu naći kod gotovo svih žena u premenopauzi i kod svake pete žene nakon menopauze. Najveći broj ovih promena na jajnicima cu potpuno normalne i benigne su po svojoj prirodi.

U većini slučajeva, male ciste koje ne pričinjavaju probleme, ne zahtevaju lečenje. Kod žena u menopauzi, ukoliko su tumor markeri negativni, a ciste manje od 5cm, mogu se samo pratiti promene.

Ukoliko su ciste veće od 5 centimetara u prečniku, treba razmotriti mogućnosr hirurškog uklanjanja promena. Hirurška intervencija se može načiniti klasičnim putem, ili laparoskopskim putem.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS - polycystic ovary syndrome)

Ovo stanje može biti uzrok bola u jajnicima.

Sindrom policističnih jajnika je najčešći hormonski poremećaj kod žena, koji se javlja se kod oko pet do deset odsto žena u reproduktivnom periodu.

Ultrazvučno, brojne ciste na jajnicima vide se i češće, kod 22 do 25 odsto žena, ali ako one nisu praćene drugim simptomima koji prate sindrom policističnih jajnika (PCOS, Polycystic Ovary Syndrome), onda se govori o jajnicima koji su nalik na policistične.

Sindrom policističnih jajnika jedan od čestih uzroka ženske neplodnosti, jer je jedna od posledica i izostanak ovulacije.

Javlja se kao kombinacija više različitih simptoma, i zato je ponekad teško doći do dijagnoze. Šest znakova da bi trebalo da zakažete pregled su neredovne menstruacije, akne, pojačana maljavost, neobjašnjivo dobijanje na težini, ne ostajete u drugom stanju iako imate redovne nezaštićene odnose, konstatovana vam je insulinska rezistencija (ili dijabetes tipa 2).

Pročitajte: Šest simptoma policističnih jajnika

Rak jajnika

Rak jajnika je deseti najučestaliji rak kod žena, peti po smrtnosti od svih kancera koji pogađaju žene i prvi po smrtnosti od svih ginekoloških kancera.

Otkriva se teško, i najčešće kad je već u poodmakloj fazi. Najveći problem predstavljaju simptomi koji su nespecifični, tako da ih je teško uočiti na vreme, čak i ako žena redovno odlazi na godišnje ginekološke preglede.

Najčešći simptomi su oticanje stomaka, naglo povećanje telesne težine, nadimanje, bol u predelu karlice, osećaj pritiska u stomaku, osećaj sitosti odmah po započetom obroku, često i naglo mokrenje.

Pored ovih simptoma, mogu se javiti i stalni osećaj umora, gorušica, bol u leđima, bol u toku seksualnog odnosa, zatvor, neouobičajeno vaginalno krvarenje.

Naročito treba da obratite pažnju ako je u vašoj porodici već bilo slučajeva raka jajnika, ako ste prethodno već oboleli od raka jajnika, dojke, debelog creva ili rektuma, ako ste stariji od 50 godina, ako nikada niste rađali, ako ste ostali u drugom stanju u poznim godinama, ako ste imali više od jednog spontanog pobačaja, ako ste koristili terapiju zamene hormona, ako ste podložni gojenju.

Pročitajte: Rak jajnika - simptomi i lečenje

Šta se dešava sa jajnicima tokom menopauze?

Menopauza je prirodni i nepovratni proces, a predstavlja fazu u životu žene kada menstruacija prestaje najmanje 12 meseci.

Zbog naglog smanjenja funkcije jajnika i značajno smanjenog lučenja polnih hormona dolazi do trajnog prestanka menstruacije, što predstavlja kraj reproduktivnog perioda u životu žene.

Pročitajte: Menopauza - pripremite se na vreme

Šta možete da uradite da biste sačuvali zdravlje svojih jajnika?

Postoje tri jednostavna koraka:

Idite na redovne ginekološke preglede jednom godišnje (ukoliko vam lekar nije savetovao češće kontrole).

Nemojte da pušite. Hemikalije u duvanskom dimu mogu da oštete genetski materijal u jajnim ćelijama i da izazovu njhovo prevremeno propadanje.

Održavajte telesnu težinu u zdravim granicama. To pomaže u održavanju zdravog nivoa hormona, imaćete redovnu menstruaciju, a ukoliko imate sindrom policističnih jajnika, simptomi će biti neuporedivo blaži ako niste gojazni.