Noževi su dobro očuvani, prelepi, jedinstveni i postoje samo dva na svetu.
Dva nestala dela Faberžeovog srebrnog escajga - noževi, pronađeni su nedavno u Poljskoj, tvrdi poljski naučnik dr Adam Šimanski.
Reč je o sačuvanim delovima poznatog servisa urađenog u neo-gotskom stilu, koji je pripadao Aleksandru i Barbari Kelč.
U pismu dostavljenom agenciji Tanjug Šimanski kaže da je posuđe porodice Kelč, ukrašeno zmajevima, čuveno delo Faberžea i jedan od njegovih najvažnijih radova.
"To je bila jedna od najvažnijih srebrnih narudžbina koje smo radili", napisao je Teo Faberže, sin čuvenog zlatara Peter Karl Faberžea 1937. godine u pismu prvom biografu svog oca.
Šimanski je doktor nauka, predavač na Fakultetu za građevinarstvo i arhitekturu na tehnološkom Univerzitetu u gradu Opole, a posebno se bavio istorijom evropskih zlatara od 16 do 19. veka, posebno ruskih. Autor je knjige "Faberže. Istorija i remek dela". Autor je 246 naučnih publikacija, kao i knjige o ruskim zlatarima 19 veka koji su radili za Romanove.
Servis o kojem je reč, u svim knjigama o Faberžeu pominje se kao jedan od najznačajnijih radova u njegovom umetničkom opusu, uprkos činjenici da je nedostajalo stono posuđe.
Servis porodice Kelč je bio ujedno i najskuplje delo koje je Faberže uradio, a za njega je Aleksander Kelč platio 125.000 rubalja 1900. godine. Poređenja radi, car Nikolaj II platio je dva Faberžeova jaja 13.500 rubalja.
Servis je napravljen 1900. godine u Moskvi, sastoji se od velikog broja posuđa i predmeta, a najveći i najreprezentativniji delovi ukrašeni su srednjevekovnim zmajevima i grifonima. Ono što karakteriše srebrni pribor jeste slovo "K", koje predstavlja početno slovo porodičnog prezimena, kao i motiv ljiljana.
Izrada srebrnog posuđa povezana je sa izgradnjom rezidencije porodice Kelč u Sankt Peteburgu, kao i sa dekoracijom sale za ručavanje.
Prema izvorima, Barbara Kelč je želela srebrni servis, koji će aludirati na dekor u njenoj trpezariji.
Vlasnici posuđa Aleksander i Barbara bili su veoma zanimljiv par - ona je bila naslednica trgovca, milionera Ivana Bazanova, dok Aleksander potiče iz porodice sa vojnom tradicijom.
Barbara je obožavala Faberžeov rad - za nju je čuveni zlatar izradio sedam jaja u periodu od 1898 - 1904. godine, a sva jaja su bila poklon od muža. To se ujedno smatra i najvećom kolekcijom urađenom za pojedinca - veća kolekcija je urađena samo za cara.
Godine 1902. servis porodice Kelč je zajedno sa drugim radovima Faberžea, uključujući i carska uskršnja jaja, predstavljen na čuvenoj izložbi Faberžeovog rada, organizovanoj u dvorcu Von Dervis u Sankt Peterburgu.
Kako se navodi, zahvaljujući fotografijama napravljenim na izložbi možemo da identifikujemo Faberžeova jaja. Na jednoj od fotografija vidi se sto sa posuđem porodice Kelč.
Kada su se Barbara i Alekšander rastali, 1905. godine, ona se najpre preselila u Moskvu, a onda zauvek nastanila u Parizu, a servis je ostao u Moskvi.
Šimanski piše da se ne zna šta se desilo sa posuđem, sve do revolucije, kada su ga revolucionarne vlasti konfiskovale 1918. godine i podelile. U to vreme, cena srebra bila je veća od samog umetničkog rada.
Do danas nema saznanja o preostalim delovima posuđa.
Svi istraživači i eksperti Faberžeovog dela tvrde da je srebrno posuđe u potpunosti uništeno, međutim u decembru 2016. godine ispostavilo se da je deo sačuvan.
Šimanski tvrdi da je to senzacija, jer je posuđe jedan od najboljih radova Faberžea i najskuplji rad.
Istorijat otkrivenog dela posuđa je delimično utvrđen - prema izvorima pripadao je ruskom vojniku, koji je učestvoivao u podeli posuđa 1919. godine i uništavanju sličnog blaga konfiskovanog od ruske aristokratije. Otkrivene noževe je dobio umesto plate, a on ih je tri godine kasnije prodao poljskom doktoru.
Noževi su za vreme Drugog svetskog rata zakopani u zemlju i tako su "preživeli rat", ali se ne zna tačno šta se sa njima dešavalo nakon rata, osim da su pripadali istoj porodici.
Krajem 2016. godine ponovo su se pojavili, ali kao vlasništvo drugog čoveka koji ih je prodao i na taj način su postali dostupni Šimanskom, koji ih je identifikovao i proučio.
Prema njegovim rečima, noževi su dobro očuvani, prelepi, jedinstveni i nemaju cenu.
Pre mesec dana jedan američki kolekcionar dao je ponudu za otkup noževa 1,1 miliona dolara, a Šimanski smatra da bi njihova cena mogla da bude i veća.
Pročitajte i ovo:
