Nije stvar u štednji, niti neko namerno želi da muči putnike... Evo o čemu se radi.
Svima nam se to dešavalo... Krećemo na more, na aerodrom stižemo u šortsu ili laganoj haljini, u sandalama i odjednom primećujemo da je sveže. Ali, dok predate prtljag, popijete kafu, prođete pasošku kontrolu i malo se promuvate po fri-šopu, prođe vreme i ne primećujete da vam je pomalo zima.
Onda konačno uđete u avion, sednete, i pošto se upravo prošli kroz "tunel" u kojem je obično pretoplo, pomislite kako je konačno prijatno. Onoliko prijatno koliko vam može biti, tojest, u situaciji gde nemate dovoljno prostora za noge, a na koji centimetar od vas sedi potpuno nepoznata osoba čija podlaktica dodiruje vašu...
E, onda avion uzleti, erkondišn radi sve u šesnaest i postajete svesni da se smrzavate. Hladno je. Zebu vam gole ruke, i bosa stopala u sandalama...
I dok pokušavate da se nekako bolje pokrijete tom haljinicom koju se neoprezno obukli, prolazi vam kroz glavu "zašto je, dođavola, toliko hladno?! zar ne mogu da upale nekakvo grejanje umesto klime".
Pa, ne. Ne mogu. Zbog vaše bezbednosti, između ostalog.
Istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da se ljudi onesveste u avionu, nego kad su "na zemlji", zbog hipoksije, stanja koje je prilično često kod putnika koji lete avionom, a podrazumeva gubitak svesti zbog toga što telo ne dobija dovoljno kiseonika.
Putnici na avionskim letovima relativno često zapadaju u stanje hipoksije zbog otežanog disanja izazvanog dužim sedenjem bez pomeranja, pospanošću i gastrointestinalnom napetošću.
"Okidač" za zapadanje u hipoksiju može biti povišen pritisak u kabini, ali, ovo je važno, i viša temperatura.
Dakle, nekim putnicima ne bi uopšte smetalo da je u avionu malo toplije, ali neki putnici bi mogli da zapadnu u stanje hipoksije i padnu u nesvest, pa aviokompanije radije ne bi rizikovale.
I to ima smisla, manja je šteta nekoliko "smrznutih" putika loše volje, nego nekoliko onesvešćenih, složićete se.
