Astma je hronična bolest disajnih puteva od koje u svetu boluje oko pet odsto odraslih i oko 12 odsto dece.
Astma se manifestuje ponavljanim epizodama otežanog disanja, "zviždanja" u grudima, stezanja u plućima i kašljem, najčešće tokom noći ili u ranim jutarnjim satima.
Ovi problemi se kod astmatičara javljaju najčešće kad su prehlađeni, ili kad su u kontaktu sa određenim alergenima, bilo to aerozagađenje, recimo duvanski dim ili intenzivni mirisi, bilo respiratorni alergeni kakvi su na primer grinje, polen, ili dlaka kućnih ljubimaca.
Kada naiđe ovakva epizoda otežanog disanja, prolazi ili spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (bronhodilatatori), najčešće putem "pumpice".
Kod više od polovine obolelih, simtomi astme javiće se prvi put u detinjstvu ili ranoj mladosti, najkasnije do 45. godine. Ukoliko ovi simptomi počnu da se javljaju u kasnijem životnom dobu, u najvećem broju slučajeva neće biti u pitanju astma, već neko drugo oboljenje.
Astmu je važno otkriti na vreme i odmah početi lečenje, jer uz redovne kontrole dete može da vodi normalan život, pa čak i da se bavi vrhunskim sportom.
Ako se bolest zapostavi, obično prelazi u težak oblik od kog boluje 15 odsto dece.
Procenjuje se da od astme u svetu boluje oko 300 miliona, a godišnje od ove bolesti umre oko 250.000 ljudi.
