Postoje ljudi koji mogu da "čuju" boje ili "vide" zvukove. Postoje i oni koji doslovno osećaju emocije drugih ljudi.
Ogledalo sinestezija možda zvuči kao empatija koja nam omogućava da zamislimo, a ponekad čak i da imamo fizičku reakciju na osećanja drugih. Međutim, ogledalo sinestezija je mnogo više od toga.
Ljudi koji imaju ovaj oblik sinestezije, na primer, osećaju dodir kada vide da neko dodiruje neku drugu osobu.
Prema medicinskim podacima, dvoje od 100 ljudi ima ogledalo sinesteziju, koja se dešava kada se pomešaju vizuelna i taktilna čula.
I ono što je interesantno u vezi sa ovim, ljudi koji imaju ovaj oblik sinesteziju misle da su njihove reakcije "normalne", odnosno iste kao kod odraslih ljudi jer ne znaju za drugačije.
"Lako je pomisliti da je moje senzorno iskustvo isto kao kod ostalih. Ipak, ljudi koji imaju ogledalo sinesteziju nam otkivaju da to iskustvo može biti jedinstveno", kaže psiholog dr Džared Medina, vodeći autor studije.
Za potrebe ove studije, neuronaučnici su testirali 2.351 osobu da provere da li imaju ovaj poremećaj. Učesnici su sedeli za stolom, dlanova okrenutih na gore, dok su gledali snimke na kojima glumci dodiruju druge glumce po različitim delovima glave. Zatim su odgovarali na pitanja da li su osetili nešto i kakvog je intenziteta bio taj osećaj.
Drugi deo eksperimenta podrazumevao je testiranje vremena kada se njihova reakcija dešava.
Ispostavilo se da 45 testiranih učesnika ima ogledalo sinesteziju. Oni su osetili dodire na istim mestima gde i glumci koji su dodirivani u videu.
"To je gotovo kao da su oni bili deo prikazanog filma, osećali su dodir i bol i sva iskustva koja su glumci doživeli", kaže koautorka studije dr Keri De Paskal.
Osobe koje imaju ogledalo sinesteziju osećaje najvećeg intenziteta dožive kada su u istom položaju kao osoba sa koje se ta osećanja "preslikavaju". Drugim rečima, ako neko nekoga dodirne prstima po dlanu koji je okrenut na gore, osoba koja ima sinesteziju to će najbolje doživeti ako je i njena šaka okrenuta dlanom na gore.
"Mozak osobe koja ima ovaj oblik sinesetezije poredi sopstveno telo sa onim što vidi, a osećaj zavisi od korespondencije tih dvaju tela", kaže dr Medina.
Naučnici još uvek nisu sasvim sigurni kako dolazi do ogledalo sinestezije, ali pretpostavljaju da dolazi do promene u somatosenzornom delu mozga, koji obrađuje taktilne informacije drugačije nego kod ljudi koji nemaju ovo stanje.
Neki stručnjaci pak tvrde da je moguće da osoba nauči da oseća osećanja drugih, ali ne verujemo da bi neko želeo da oseti kada nekom drugom udare šamar, na primer.
