Novinarka Monda posetila je Ljubljanu, Zelenu prestonicu Evrope 2016. Prenosi vam utiske iz grada u kome nema saobraćaja u centru, na javnoj rasveti su štedne sijalice i sve više ljudi daje svoj doprinos ekologiji.
Ako 10 ili više godina niste bili u Ljubljani, danas je ne biste prepoznali.
Prodisala je. Bukvalno.
Nekada su centrom grada dominirali autobusi i automobili. Sada su ih zamenili biciklisti i pešaci. Umesto parkinga uz Ljubljanicu, reku koja prolazi kroz “srce” grada, sada su tu prijatni kafići i restorani sa vrtovima, koji daju šarm šetalištu.
Pre deceniju prestonica Slovenije je počela svoj preobražaj. Kažu, sada su na nešto više od pola puta do cilja, ali ono što ćete videti u ovom gradu oduševiće vas. Cenite li one koji brinu o održivom razvoju, ostaćete potpuno impresionirani Ljubljanom.
Ona je postala mnogo kvalitetnije mesto za život, ali i mamac za turiste.
Kada pogledate samo koliko veličanstveno izgleda Kongresni trg, koji je poslednjih godina stecište različitih umetničkih i zabavnih manifestacija, zapitate se zašto li još ranije odatle nisu sklonjeni automobili i gradski prevoz.
Zatvaranjem centra i Slovenske ceste (od 2014. godine) rezultiralo je znatno boljim kvalitetom vazduha. Primera radi, u 2015. nivo ozona i benzena nije premašena nijednom. Dodajmo i to da je nivo buke u proseku opao za šest decibela.
U početku nisu bili oduševljeni, ali...
“Ljudi su u početku su negodovali što u centar grada ne mogu da dođu kolima i da se parkiraju, ali kada su videli koliko je čistije onda su se brzo privikli. Sada su svi oduševljeni. Shvatili su koliko su vremena gubili dok su čekali autobus kakve su gužve bile u saobraćaju i koliko je vremena bilo potrebno da se pređe s jedne na drugu stranu reke”, ispričao mi je Jure.
Objasnio mi je da su veliki parkinzi za automobile (ukupno skoro 2.500 mesta) izmešteni i udaljeniji od centra, da je čak i tu posađeno zelenilo, a da je gradski prevoz ka tim mestima pojačan. I ne samo to. Dnevna karta za parkiranje staje 1.2 evra i uz nju se dobijaju dve besplatne vožnje javnim autobusom. Od kojih neki idu na plin.
Kroz centar Ljubljane ipak prolazi saobraćaj, ali kakav. Električni voz, odnosno kako Slovenci kažu električni vlakec. Urban je delo domaćeg stručnjaka Mira Zoriča i više je namenjen turistima, jer prolazi pored najvećih znamenitosti. Brzinom od maksimum 25 km/h vožnja od prve do poslednje stanice traje 75 do 90 minuta i košta pet evra.
Mislili su u Ljubljani i na starije sugrađane i osobe sa invaliditetom. Njih kroz centar grada saobraćaju u Kavalirima, vozilima nalik onima koje viđamo na terenima za golf.
Ni električni automobili ovde nisu naučna fantastika. U širem centru videćete punjače, a pored njih čak i nedavno predstavljene “smartove” na električni pogon.
Kada su mi rekli da postoji gradska mreža besplatnih bicikala BicikeLj i da je ona za 3,5 godine korišćena je 2,5 miliona puta (Ljubljana ima oko 270 hiljada stanovnika), a da su sijalice u gradskoj rasveti štedljive - stajala sam nasred Prešernovog trga i aplaudirala. Bez šale!
Pored zatvaranja strogog centra za saobraćaj, drugi najveći izazov svih uključenih u projekat “ozeljenjavanja” bio je da očiste korito Ljubljanice i srede obalu. Danas je tu doterana promenada, sa mnoštvom ugostiteljskih objekata, kroz koju kada šetate potpuno imate utisak da ste na pola puta između Beča i Venecije. Kroz reku koju je najveći slovenački književnik France Prešern proslavio u pesmi “Povodni mož” prolaze samo turistički brodovi.
Profitirali i od turizma
A turista u Ljubljani ima sve više. I broj noćenja se duplirao u poslednjih nekoliko godina, kažu u turističkoj organizaciji.
“Ne težimo tome da imamo više turista, jer Ljubljana je mala luksuzna destinacija. Mi želimo da oni produže boravak ovde, da ostvare više noćenja u jeku sezone i da odavde odlaze u obilazak okoline ili drugih delova Slovenije”, kaže za MONDO Nina Kosin, PR menadžerka Turističke organizacije Ljubljane.
Ona nije želela da otkrije koliko je do sada novca uloženo u ovaj projekat. Samo je rekla da veliki deo finansijskih sredstava namenjenih razvoju turizma je upravo usmeren za “zelenu Ljubljanu”. Za celokupan način kako su ovu ideju održivog razvoja i ekologije približili građanstvu, posebno u godini kada je bila Zelena prestonica Evrope 2016, Ljubljana je dobila brojne prestižne nagrade. Poslednje u nizu priznanje stiglo je na Konventa sajmu kongresnog turizma u Ljubljani, za komunikaciju u okviru info centra Point.For.You.
Šuma pokriva 46 odsto teritorije grada, a pijaća voda je dobijena je na prirodan način, bez hemijskih tehnoloških postupaka obrade. Prestonica Slovenije jedan od retkih glavnih gradova koji ima vodu za piće iz česme.
Osim toga, u lepim javnim fontanama, čiji broj je u poslednjih sedam godina porastao na više od 30, je takođe pijaća voda. One rade 180 dana godišnje, kvalitet tekućine se testira jednom mesečno, a njihove lokacije možete da pronađete uz pomoć aplikacije mobilne aplikacije TapWater.
Treba li dodati da su u centru grada postavljene pozemne kante za reciklažu đubreta koje bi trebalo da budu zamenjene i na periferiji. Ne samo da nigde nećete videti đubre i osetiti smrad, već se azijski turisti pored njih fotografišu jer lepo izgledaju.
Ako vas put nanese u Ljubljanu možda bi zanimljivije kao mesto za fotografiju bilo da izaberete park Tivoli ili jednu od najstarijih botaničkih bašta u Evropi.
