Dok se jedni "kupaju u znoju lica svog", drugi su "suvi kao barut" čak i kada je napolju temperatura u beskonačnom plusu. U koju grupu vi spadate i da li znate šta možete da uradite u vezi sa tim?
U normalnim uslovima, dnevno iz sebe izbacimo oko tri litre znoja. To je veoma dobro za naše zdravlje jer na taj način izbacujemo toksine i bakterije. Kada je temperatura vazduha viša, ili se bavimo nekim fizičkim aktivnostima, trebalo bi da se znojimo malo više.
Međutim, postoje osobe koje su stalno mokre, ali i one koje se gotovo uopšte ne znoje. Koje tu u problemu, prvi ili drugi?
S obzirom na to da postoje dva poremećaja znojenja: hiperhidroza ili preterano znojenje, i hipohidroza ili nedovoljno znojenje, nije dobro ni jedno niti drugo.
Uzrok pretjeranog znojenja mogu biti prevelika anksioznost, bolesti štitne žlijezde, uzimanje nekih ljekova i slično. Osobe koje imaju hiperhidrozu sklone su i gljivičnim oboljenjima.
Intenzivno znojenje dovodi do većeg gubitka tečnosti i važnih elektrolita: magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, fosfora. Zato se u tom slučaju preporučuje da osoba koja pati od ovog problema popije minimun osam čaša vode dnevno, ali i uzimanje suplemenata kojima ćete nadoknaditi izgibljene elektrolite.
Preporučuje se i kokosova voda, a u ishrani treba pojačati unos naminrica kao što su kelj, kupus, pomorandže, banane, lubenice i bademi.
S druge strane, stanje nedovoljnog znojenja može biti veoma opasno, i to je poremećaj koji nikako ne smijete da zanemarite.
Prije nego što se obratite ljekaru u vezi sa tim, počnite barem tri puta nedeljno da budete fizički aktivni, poželjno je čak u toplijim prostorijama, na blagom Suncu.
Tako ćete podstaći lučenje znoja.
S vremena na vrijeme idite u saunu, kako biste pomogli svom organizmu da se oslobodi toksina koje izbacuje putem znoja.
Znojenje je veoma važno, zato nikakako ne valja ako ono ne postoji ili je ispod normale, zato što putem čistimo organizam, podstičemo rad srca i ubrzavamo metabolizam, cirkulaciju, čuvamo zdravlje krvnih sudova.
