Trideset godina pošto je Slovenija stekla nezavisnost, spor oko naziva ulice koja je od 1979. godine dobila ime u čast maršala Josipa Broza Tita, dostigao je svoj vrhunac. Pokojni maršal SFRJ-a i dalje izaziva podeljena mišljenja u centralnoj Evropi.
Opštinski dekret kojim je Titova cesta u Radencima na severoistoku Slovenije, promenjena u Cesta osamosvojitve Slovenije (odnosno Cesta nezavisnosti Slovenije) stigao je do najvišeg suda u zemlji.
Pokrenut je referendum kako bi se našlo rešenje za ime ulice koje je izazvalo žestoko protivljenje dela javnosti i loklanih meštana.
Uprkos odluci ustavnog suda iz decembra meseca kojom je anuliran dekret, gradonačelnik Roman Leljak nastavlja sa svojim planom uklanjanja svih uličnih referenci na Tita.
Obrazlažući svoj plan da se ulica nazvana po Titu preimenuje, Leljak je tvrdio da je "Josip Broz jedan od najvećih ratnih zločinaca 20. veka".
Prema njegovim rečima, najnoviji pokušaj premenovanja ulice potpuno je u skladu sa zakonom i dodaje da je promena znak poštovanja prema Alojzu Gaubveu, bivšem pripadniju JNA koji je ubijen na ulici kada se borio za nezavisnost Slovenije 1991. godine.
Leljak je inače autor knjige "Živi sahranjeni: Najgori zločin Josipa Broza Tita – Jama Huda" u kojoj je detaljno opisao "zločine koje su Titovi antifašistički partizani počinili nakon završetka rata, dok su pokušavali da izgrade novu zemlju po komunističkom modelu". On u svojoj knjizi piše da je više od 1.000 ljudi, uglavnom ratnih zarobljenika, ubijeno je tokom maja i juna 1945. godine u Huda Jami.
Na opštinskom sastanku gde je novi dekret navodno definitivno odobren, petorica odbornika su napustili sednicu i optužili Leljaka da je ideološki nastrojen.
"Nažalost, demokratija je umrla u opštini Radenci sa dolaskom gradonačelnika Romana Lejaka koji proizvoljno menja imidž opštine i donosi sumnjive odluke koje će građani dugo plaćati. Gradonačelnik Roman Leljak je uspeo da podeli građane na dva tabora i da ih posvađa", naveli su odbornici Norma Bale i Dejan Berić u zajedničkom saopštenju.
Ovo nije prvi slučaj da ulice koje nose naziv bivšeg doživotnog predsednika izazivaju buru u Sloveniji. Prethodno, Ustavni sud Slovenije 2011. godine u odvojenom slučaju presudio da je plan da se preimenuje Titova ulica u Ljubljani neustavan. U slučaju Radenaca, građani sada imaju manje od dve nedelje da se izjasne da li žele da se ulica i dalje zove po Titu ili da se preimenuje.
Slovenija je krajem prošlog meseca proslavila 30 godina nezavisnosti, ali su konflikti iz skorije istorije i podela Jugoslavija i dalje prisutni u ovom kraju Evrope, piše Gardijan.
Britanski list podseća da je Tito vladao Jugoslavijom, čiji je Slovenija bila deo, do svoje smrti 1980. godine. Tito je bio surov u suzbijanju disidentskog mišljenja i nacionalističkih pokreta i njegova uloga i ponašanje tokom formiranja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i dalje je tema brojnih debata. Posle Titove smrti, Jugoslavija se raspala u krvavim ratovima krajem prošlog veka.