Marketinški ekspert Anđelka D. je sa 19 godina prošla veoma traumatično iskustvo o kojem je ćutala dugi niz godina.
Glumica Milena Radulović samo je jedna od 3.000 mladih ljudi koji su prošli kroz školu poznatog učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, uhapšenog pod sumnjom da je silovao više maloletnih osoba.
Milena je prva koja je javno istupila, skupila hrabrost da ispriča svoju priču i ohrabri na hiljade devojaka širom Srbije koje su prošle kroz razne torture i zlostavljanja, o čemu godinama ćute zatvarajući se u sebe naterane da same nose težak teret kroz život.
Nakon Milenine ispovesti u javnost je istupila i Anđelka D, poznati marketinški stručnjak koja je na Fejsbuku ispričala šta je doživela kada su joj se roditelji razboleli i kako se "našla na meti" porodičnog advokata.
Ispovest još jedne u nizu hrabrih žena prenosimo Vam u celosti:
Imala sam 19 godina. Moja porodica je već dugo vodila neki spor oko nekretnina. Oboje mojih roditelja su se nažalost teško razboleli i ja sam kao vrlo mlada morala da preuzmem sve obaveze oko domaćinstva i porodice, uključujući i taj spor. Advokat koji je vodio spor je bio stari prijatelj moje bake i manje-više me je znao od malena. Bližilo se ročište i budući da moji roditelji nisu mogli da se bave time, dogovorila sam se sa advokatom da zakažemo par sastanaka da prođemo kroz pripremu.
On je tada imao nekoliko godina više od moje bake. Ja sam imala 19. Bio je jako ljubazan prema meni, čak i preljubazan, ali sam to pripisivala tome sto me zna od malena.
Pisao mi je pesme koje mi je čitao kad bih došla na pripremu za ročiste u njegovu kancelariju. Ja sam mislila da je to čudno ali sam to pripisivala tome da me možda vidi kao svoju unuku. Pesme nisu bile eksplicitne, makar ih ja nisam tako videla, samo čudne.
Potom je počeo da priča kako mu je zao sto sam sama i sto su mi roditelji bolesni i kako zaslužujem mnogo bolje. Nije mi bilo prijatno da me tretira kao da sam ugrožena ali sam mislila da ima najbolju nameru.
Par dana pred ročište mi je pokazivao nešto u dokumentima i odjednom se okrenuo i poljubio me u usta. Odgurnula sam ga šokirana i apsolutno zgrožena. Njegov odgovor na to je bio da “ne treba da se brinem, njegov polni organ ionako već godinama ne radi, samo želi da me mazi i da će se on pobrinuti za mene”...
Tog dana je bio moj 20-ti rođendan, sto je on vrlo dobro znao, jer je imao sve moje podatke zbog spora. To je moja uspomena na moj 20-ti rođendan. Njegovog lika se čak ni ne sećam više toliko, ali ono čega se sećam je zgroženost, osećala sam se toliko prljavo da sam se sama sebi gadila... i sećam se straha - bila sam sama u kancelariji sa njime, sećam se mog pogleda koji se zadržao na tegu za papir i koji sam planirala da zgrabim ako mi ponovo priđe...
Rekla sam mu da ću, ako mu samo padne na pamet da uradi ponovo ovako nešto, napraviti skandal i uništiti mu praksu. Ustuknuo je i krenuo nešto da kaže ali ja sam već istrčala iz kancelarije. Naravno, angažovala sam drugog advokata i pokušala da zaboravim sve to...
On je mrtav već godinama. Zašto sam ćutala? Prvo, on je vrlo dobro znao ko je ranjiv. Znao je da su mi roditelji teško bolesni, da nemam nikoga da me podrži, da u tom momentu nemam nikakvu materijalnu ili bilo koju drugu mogućnost da ulazim u pravne bitke. To je bilo pre nekih 14 godina, #metoo pokret nije bio ni u najavi. Znao je da ne bih mogla da dokažem ništa, znao je da me niko ne bi uzeo za ozbiljno, uostalom ljudi bi rekli: “Bio je to samo poljubac” ili “sama je tražila, sama u mračnoj kancelariji sa njim”.... Sve to sam nažalost znala i ja i zato sam ćutala. Osećala sam se prljavo, osećala sam se krivom iako nisam bila, osećala sam se kao žrtva i samo sam želela da to zaboravim. Zato sam ćutala.
Nemam neku poentu ovde zaista osim da su ovakve stvari mnogo češće nego što mislimo. I dokle god se postavlja pitanje “zašto je ćutala” umesto “kako da sprečimo da se ovo dešava”, neće biti bolje...