Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je danas povodom najave da će se sadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić kandidovati za predsednika da će Hrvatska biti otvorena i "pozdraviti bilo kakvu bolju saradnju".
Ona je ocenila da su izbori stvar unutrašnjih odnosa u Srbiji, ali je dodala i da Srbiji želi mirnu i prosperitetnu budućnost.
Izrazila je nadu da će nakon izbora novog predsednika Srbije doći i do poboljšanja odnosa kao i razmene poseta između Srbije i Hrvatske na predsedničkom nivou, kako bi se razgovaralo o otvorenim pitanjima između dveju zemalja, prenela je Hina.
Grabar-Kitarović je izjavila da se nada konačno susretima na predsendičkom novou između Srbije i Hrvatske, "ali da oni ne budu protokolarni, da ne budu zabava za javnost, nego konkretni, da na njima raspravljamo o konkretnim pitanjima, posebno rešavanju otvorenih pitanja koja već dugo čekaju za šta je potrebna hrabrost, vizija".
Obraćajući se novinarima povodom dve godine od inauguracije, ona je navela i da u završnici to ne bude neka vrsta sporova na putu Srbije u članstvo EU jer misli "da bi trebalo da budemo dovoljno zreli sa jedne i druge strane granice da to u međusobnom razgovoru rešimo kao bilateralna pitanja".
Na pitanje novinara, da li veruje da će, ako Vučić pobedi na izborima, doći do bolje saradnje nego što je ima sa aktuelnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Grabar-Kitarović je rekla da je sa predsednikom vlade Srbije Aleksadrom Vučićem imala korektne odnose, prenela je Hina.
ISTORIJSKI SUSRET: Deklaracija o boljim odnosima
"Konkretno, kod saradnje oko Subotičke deklaracije - on je zaista izvršio nekoliko vrlo bitnih obećanja usmerenih na poboljšanje konkretnog života i uslova rada hrvatske manjine u Srbiji", rekla je Grabar-Kitarović govoreći o susretu sa premijerom Srbije sredinom 2016. u Hrvatskoj i Srbiji tokom kojeg je potpisana Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Hrvatske i Srbije.
Ta Deklaracija predviđa rad na poboljšanju zaštite manjina, rešavanju pitanja nestalih osoba, uređenju graničnih sporova, sukcesiji, borbi protiv terorizma i migrantske krize te zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU-a.