PS SE: Većina za nastavak pregovora o Kosovu

BRISEL, 22. 1.- Većina političkih grupa u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope izjasnila se za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i istakla neophodnost pronalaženja kompromisnog rješenja.

U raspravi povodom nacrta rezolucije o situaciji na Kosovu koju je podneo lord Rasel Džonston, predstavnici Evropske narodne partije, Evropske demokratske grupe, Ujedinjene evropske levice i Socijalističke grupe nisu se složili sa zaključcima izvještaja tog britanskog parlamentarca.

U tom izvještaju je navedeno da su iscrpljene šanse za traženje rješenja i da je potrebno nametnuti odluku o statusu južne srpske pokrajine. Savez liberala i demokrata je jedina grupa koja je podržala izvještaj.

Predstavljajući nacrt rezolucije o procesu rješavanja statusa Kosova Rasel-Džonston je rekao da u odsustvu obostrano prihvatljivog rješenja za Kosovo, nezavisnost predstavlja jedino održivo rješenje i da podržava plan za Kosovo izlasnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.

Parlamentrna skupština SE poziva "članice Sajveta bezbjednosti UN da prevazidju razlike i nametnu rješenje" za Kosovo. Ocjenjuje se i da je "neuspjeh da se postigne kompromis tokom perioda angažovanja posredničke 'trojke' otvorio period velike neizvjesnosti" i da ne treba isključiti mogućnost da kosovska skupština jednostrano proglasi nezavisnost, ako "Savjet bezbjednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešenje".

Apelujući na Beograd i Prištinu da djeluju razumno, pozivaju se i članice SE koje su u EU da usvoje jedinstvenu poziciju po pitanju statusa Kosova i prema mogućem jednostranom proglašenju nezavisnosti. Istovremno se ponavlja čvrsta privreženost saradnji sa Srbijom u konsolidovanju njene demokratije, kao i spremnost da joj se pomogne da "postane izvor dugoročne stabilnosti regiona" i na putu koji vodi članstvu u EU.

U preporukama koje prate prijedlog rezolucije, traži se "da proces statusa ni na koji nači ne bi trebalo da skrene pažnju... sa primjene standarda za Kosovo" i poziva da Kosovo, nezavisno od budućeg statusa, "bude multietnička oblast bezbjedna za sve one koji na njemu žive".

U raspravi o predloženom tekstu, poslije Rasela-Džonstona govorio je izvjestilac Pieter Omtzigt koji je u ime Odbora za pravna pitanja i ljudska prava podržao nacrt rezolucije i nacrt preporuka lorda Rasela-Džonstona.

Omtzigt je ocijenio da je poštovanje ljudskih prava na Kosovu na niskom nivou. On je preneo zaključke svog odbora da je potrebno osigurati punu primjenu standarda na polju demokratije, vladavine zakona i ljudskih prava svih ljudi na Kosovu, kao i da je sada, "u sadašnjoj klimi političkih tenzija" još neophodnije da se podstiču pravda i povjerenje.

Evropska narodna partija je saopštila da u toj grupi postoje neslaganja oko Džonstonovih zaključaka o statusu Kosova kojima se predlaže nezavisnost, kao i oko predvidjenog roka i oko toga ko je zadužen da donese odluku o budućem statusu.

"I dalje ima mjesta za dijalog, a zaustavljanje dijaloga bi bi negativan faktor. Pobeda jedne strane i poraz druge nije najbolje rešenje", rekao je predstavnik te grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), upozoravajući na opasnost od stvaranja presedana.

Savez liberala i demokrata je podržao Džonstonove zaključke o neophodnosti nezavisnosti Kosova, predstavljajući situaciju u kontekstu posleratne situacije koja se ne može primeniti na druge slučajeve u svijetu.

Debata se pretvorila u oštru polemiku britanskog parlamentarca, koji je kritikovao stav Rusije prema Kosovu, i predstavnika ruske delegacije Konstantina Kosačova, koji je uzvratio na optužbe.

Kosačov, koji je govorio u ime Evropske demokratske grupe, poručio je Džonstonu da mora da poštuje druga mišljenja u Parlamentu, iako su drugačija od njegovih, kao i da ne vredja Rusiju poredeći je sa medvedom koji gazi male.

Ruski poslanik je insistirao na zalaganju Rusije za poštovanje medjunarodnog prava da bi se izbjegla primjena sile i novi sukobi.

Socijalistička grupa je saopštila da je reč o "izuzetno osetljivom i eksplozivnom pitanju" koje zahteva više opreznosti. Ta grupa se založila za poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i za medjunarodni okvir riješavanja ovog pitanja.

"EU i NATO se igraju vatrom zato što hoće da postave secesionističkog predsednika, što može da dovede do toga da se konflikt proširi na druge zemlje", smatra ova politička grupa.

"Naša grupa potpuno odbacuje mogućnost jednoglasnog proglašenja nezavisnosti", poručio je njen predstavnik u PS SE, zalažući se za nastavak pregovora.

Šef srpske delegacije u skupšini Miloš Aligrudić rekao je da dve stvari "smetaju" u nacrtu rezolucije o Kosovu.

On je novinarima iz Srbije rekao da u predlogu nove rezolucije o razvoju u procesu rešavanja statusa Kosova nema reference na nezavisnost, ali je dodao da se pažljivije čitajući tekst "može videti da postoji zalaganje za nezavisnost Kosova i Metohije".

"Prvi deo koji smeta odnosi se na stav lorda Rasela-Džonstona da su pregovori iscrpljeni i to više zvuči kao presuda iz koje sledi logičan zaključak da UN treba da nametnu rešenje stranama", rekao je Aligrudić i dodao da Beograd smatra da pregovori nisu iscprpljeni budući da pravih pregovora nije ni bilo.

Šef srpske delegacije je naveo da je drugi veliki problem što se "podržava EU da učestvuje sa svojom misijom na Kosovu i što se EU poziva da ima jedinstven stav po pitanju mogućeg proglašenja nezavisnosti Kosova".

"Kad se spoje sve stvari u tekstu, ispada praktično da se time EU poziva da se opredeli za nezavisnost Kosova", ocenio je Aligrudić i objasnio da se Parlamentarna skupština poziva na to, iako za to nije nadležna.

Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da odluku o budućem statusu Kosova i Metohije treba da donese Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija.

Dejvis je na konferenciji za novinare, medjutim, ocijenio da su sve manje šanse da to pitanje bude riješeno u svjetskoj organizaciji.

"Nisam optimista na osnovu razgovora sa predstavnicima UN", rekao je on, dodajući da je, ukoliko bude jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, na vladama da donesu odluku o tome da li će priznati novu državu ili ne.

Generalni sekretar SE je rekao da je svjestan zabrinutosti da bi eventualna odluka o nezavisnosti mogla da ima posledice u regionu, a naročito u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, ali i šire.