Četiri decenije nakon Titove smrti brojni tuneli na Visu postaju otvoreni za posetioce.
Deo ostrva Vis u Hrvatskoj, koji je godinama bio nedostupan javnosti sada je otvoren za posetioce. Iako je od smrti Josipa Broza Tita prošlo više od četiri decenije, on je i dalje za mnoge intrigantna istorijska ličnost. Titova posebna atrakcija su mu uvek bili tuneli kojima je bio fasciniran, pa ih je posle rata gradio po celoj bivšoj Jugoslaviji, prenosi portal Jutarnji.
Reč je o složenim objektima, pravim podzemnim tvrđavama, osmišljenim da njemu i njegovim saradnicima pruže utočište u slučaju napada, ali i da smesti vojsku, vojnu mašineriju, sve što je potrebno za odbijanje svake pretnje.
"Znate kako kažu, ko kontroliše Vis, kontroliše i Jadran", kaže Tomislav Mileiš, vlasnik agencije Vis It, koja turistima već godinama nudi malo drugačiju vrstu odmora.
Do 1995. godine na Visu je postojala i vojna baza, ranije jugoslovenske narodne armije, a potom i hrvatske vojske, zbog čega je praktično dobar deo ostrva bio "zabranjeni grad“, kome čak ni meštani nisu mogli da pristupe.
I pored toga postoji više od trideset vojnih tunela, od kojih je svaki pažljivo projektovan i ima svoju namenu, od prostorija za komunikaciju u kojima je delovao Tanjug, tada Telegrafska agencija Jugoslavije, pa sve do raketnih baza. i podmorski tuneli u koje je mogla da uplovi velika vojna krstarica ili neka vrsta razarača.
Mileiš kaže da je sve počelo 1950-ih. Kroz istoriju, još od rimskih vremena, Vis je bio važan strateški centar na Jadranu, idealno lociran između naše i italijanske obale. I tokom Hladnog rata, Tito je odlučio da iskoristi potencijal ostrva. Podzemna bolnica
Prvo je napravio tunel Crvene Stine.
Pogledajte galeriju fotografija ostrva Vis:
ŠPIJUNSKO GNEZDO I TITOV "ZABRANJENI GRAD"! Odavde je planirano raketiranje Dubrovnika, jedan general sprečio sve!
Tunel Crvene Stine
To je ogroman tunel, uglavnom je služio za smeštaj komunikacionih, obaveštajnih, telegrafista... Međutim, u nedrima tunela debelih zidova nalazila se i strateški važna bolnica za eventualne ranjenike. Centar za atomsku odbranu zatrpan je čak 63 metra.
"Verovalo se da bi ovaj tunel lako mogao da preživi atomski napad, što je u to vreme predstavljalo glavnu opasnost. Ulazimo u sada napuštenu zgradu. Ovde više nema u to vreme, sofisticirane komunikacione opreme, jedini znakovi civilizacije su odbačene limenke piva i zidovi iscrtani grafitima. Zato što je tunel otvoren i svako može da uđe bez problema, pa ima i neodgovornih ljudi kojima ne smeta da se rugaju ili bacaju smeće sa ovom neprocenjivom istorijskom zaostavštinom. Ali koliko god da su zapušteni, tuneli ipak dokazuju da su arhitekte ovde pokazale svoje umeće. Ventilacija je besprekorna, sistem ugaonih tunela je projektovan tako da je savršeno provetreno, i na plus 40 su idealni uslovi, nema smrada i zagušljivosti. Ima i jasno upozorenje: Srušite zid u ratnim uslovima“.
" Zapravo, za sve su krivi Britanci koji su ovde napravili bazu pirata. Pljačkali su neprijateljske brodove. Vis su zauzeli 1812. godine, ali je tek tri godine kasnije stigla Austrija. Tada je Vis okupirala Italija, a na početku Prvog svetskog rata za njega se borila Austrougarska, pa Jugoslavija", oduševljeno priča autor ove jedinstvene turneje.
Dokumenti iz Beograda
Po struci je magistar ekonomije Mileiš, Vis je zavoleo pre 12 godina jer je, kaže, obilazeći ostrva shvatio da Vis ima najlepše predele i najbogatiju vojnu istoriju. Otvorio je agenciju čiji je slogan "No bulšit holidej", odnosno "godišnji odmor bez gluposti".
"Nikada nisam želeo masovni turizam, više volim ovako, pomalo robinzonski. Prikupljao sam sve informacije koje sam mogao pronaći. Za neke dokumente trebalo je kontaktirati Arhiv u Beogradu. Čak i neki ostrvljani ne znaju dovoljno o ovom delu svoje istorije. Dajem im ture besplatno, cilj mi je da saznaju što više. Godišnje ovom rutom prođe oko 1.000 turista. Fascinirani su tajnovitošću nekada zabranjenog ostrva", objašnjava on.
Tunel Parija
Da biste došli do tog tunela, morate se malo potruditi, ali scena je spektakularna. Sedamnaest metara visok i 135 metara dug morski tunel nalazi se na dubini od skoro sedam metara. Dovoljno za smeštaj vojnih brodova i manjih podmornica. Na početku je natpis: "Ulaz zabranjen!" Započeta je 1982. godine, nikada nije završena, a zamišljena je kao sigurno pomorsko utočište u slučaju pretnje.
Kretanje je moguće samo uskom stazom uz obe strane tunela, tako da oni sa vrtoglavicom pri pogledu na dubinu ovde nisu baš srećni, ali svakako vredi. Naša sledeća destinacija je artiljerijska baza Nove pošte, izgrađena krajem šezdesetih godina prošlog veka. Mileis nam otkriva da je 1992. godine ovde bilo čak 12.000 vojnika JNA.
"A tu je jedna zanimljiva priča koja nikada nije adekvatno ispričana, ali je važna za tok Domovinskog rata. Naime, JNA se uselila u ovu topovsku bazu da bi mogla da kontroliše Jadran, ali je domet raketa bio veoma veliki. Sa Visa je bilo moguće pokrenuti rutu od Dubrovnika do Šibenika i Splita. Bile su to haubice nemačkog dizajna, kalibra 90, 120 i 150 milimetara. General Vladimir Barović odbio je naređenje da se granatiraju gradovi. Promenio je komandu, Beograd je naredio povlačenje, a general je izvršio samoubistvo. Njegov herojski čin promenio je rat na Jadranu i zbog toga nikada nije priznat u Hrvatskoj, što je velika istorijska nepravda. Svojim postupcima spasio je živote mnogih civila, žrtvovao se zarad drugih", priča sagovornik.
Tvrđava Đorđa III
Uloga Visa u odbrani Hrvatske, kao i istorija ostrva, mnogima su nepoznati, a prava su meka za radoznale iz celog sveta. Ni jedna raketa nije ispaljena iz topovskih baza od njihove izgradnje.
Međutim, kada su izgrađene baze na Visu, kao i na Lastovu, italijanske snage su znale da pokrenu čitave flote u strahu od mogućeg uništenja. To dovoljno govori koliko su ova utvrđenja značila za odbranu ovog dela teritorije, čak i samo psihološki.
Tu se nalazi i prijatan restoran koji se nalazi u jednoj od najlepših zgrada na celom ostrvu. Reč je, naravno, o Fort Džordžu, tvrđavi britanskog kralja Džordža III. podignuta ovde pre više od 200 godina.
Fort Džordž, odnosno tvrđava Đorđa III, najveća je tvrđava koja se nalazi na zapadnom ulazu u luku Vis. Izgradila ga je britanska kraljevska mornarica 1813. godine u okviru svog pohoda na Jadran.
Nakon što je skoro dva veka služila u vojne svrhe, tvrđava je napuštena, a sveobuhvatan projekat restauracije započela je kompanija European Travel Ventures, registrovana u gradu Visu 2012. godine, koja je na osnovu tendera dobila 25-godišnji koncesija za korišćenje ovog vrednog objekta.
Ovde je sve "zaglavljeno u vremenu“. Goste dočekuju stari drveni stolovi, bajoneti, zarđali mačevi, a pored rustičnog enterijera ovakvog muzeja je neverovatan je pogled na more. Ovde se često održavaju različite kulturne manifestacije, od izložbi do koncerata, a lokalno stanovništvo, ali i njegovi gosti, rado dolaze u ovaj pravi mali istorijski raj.
"Imamo brojne ideje i za druga ostrva. Ispričao bih vojnu istoriju našeg Jadrana, jer je zaista zanimljiva. Drago mi je što ljude sve više privlači", kaže nam Tomislav Mileiš.