Osvrnuo se na jedan događaj sa ratišta koji se dogodio 1991. godine u Divuljama.
Lider Liberalno demokratske partije u Srbiji Čedomir Jovanović istakao je da se ta zemlja suočava sa problemima koji se prenose sa generacije na generaciju i naglašava da će doći momenat kad će pod njima našoj deci "pući kičma".
"Mi smo društvo koje ne prolazi test realnosti i koje nije racionalno. Vlada jedan večiti antagonizam, ono što je liberalno i moderno u Srbiji i same Srbije. Tragedija svega toga bila je najviše ispoljena nakon 12. marta kad je cela Srbija stala iza Zoranovog (Đinđića) kovčega. Bilo je samo potrebno ubiti Đinđića da bi ga Srbija prihvatila", rekao je Jovanović u emisiji "Crveni karton" na Kurir televiziji.
Jovanović se prisetio ranih devedesetih, kad su mladi ginuli u ratu, a smatra da društvo traži "žrtvu" na koju će prebaciti odgovornost, a tu žrtvu prema njegovim rečima najčešće nalazi u bivšim čelnicima države.
"Sećam se kao klinac i kao student onih ranih 90-ih, kad nas pokupe i potrpaju u te kamione, a vidimo narod koji je izašao na put, baca cveće po nama i šalje nas na front, da bi sutra taj isti narod bežao kad mu neko zakuca na vrata. Još gore je bilo 1999. godine kad smo kontrirali čitavom svetu i gurnuli svoju decu u rat glasajući za 'Šiptare ćemo preko Prokletija' i 'Srbija se saginjati neće'. A kad su počele bombe da padaju po nama i da nam stižu kovčezi sa našom decom počeli smo da organizujemo mirovne demonstracije. To je društvo koje ne može da shvati tu vrstu politike koja presudno utiče na sudbinu. Neke odluke imaju rokove i vreme kad se donose i njih prati odgovornost koju mi kao ćiftu bacimo na nekoga, žrtvujući ga. U jednom trenutku je to bio (Vojislav) Koštunica, posle njega (Boris) Tadić, a pre njih dvojice (Slobodan) Milošević, a tako želimo da izbegnemo odgovornost za to što je urađeno u epohama koje simbolizuju", rekao je Jovanović voditelju Svetislavu Basari.
Jovanović je naveo da su njegovi politički ciljevi takvi da se živi u miru.
"Problemi sa kojima se Srbija suočava se prolongiraju iz generacije u generaciju. Mutirali su do te mere da mi ne smemo da pomislimo da se prolongiraju, ostavljajući ih generacijama naše dece, jer će pod tim problemima našoj deci pući kičma. Moj Mihajlo uskoro će napuniti 18. Kad govorim o njemu, govorim o prvoj generaciji onih koji su rođeni u mirno vreme, a želim da budu prva generacija onih koji će živeti u miru", kaže Jovanović.
Osvrnuo se i jedan događaj sa ratišta 1991. godine u Divuljama kad se spremao napad na kasarnu.
"Meni je kapetan pokazao položaj na plaži. Preko puta je bila neka kuća u kojoj je bila hrvatska vojska. I sad ja uzmem svoj borbeni ranac i idem tamo na plažu, a sa leđa me neko uhvati za ranac, samo što me nije oborio. Ja gledam, a iznad mene stoji zastavnik i pita me gde sam krenuo. Ja mu odgovorim da sam krenuo na položaj, a on mi kaže: 'Slušaj, mali, šoder ide u temelje, a ti nisi šoder, pred tobom je život, ja ću tamo'. Na nekim primerima mi smo često kao narod šoder. I dan-danas se mi tako ponašamo, pa dozvoljavamo da drugi rešavaju naše probleme, da drugi vode našu politiku, zbog toga što sami nismo sposobni da racionalizujemo svoje ponašanje i da uspostavimo neke odnose", rekao je Jovanović.