Najavljuju bolje kreditne uslove za velika preduzeća

I svi osim bankara smatraju da su krediti skupi, odnosno da bi mogli biti jeftiniji u postojećim uslovima. Anketa koju je Centralna banka uradila među bankama u prvom kvartalu ove godine pokazuje da bi se boljim uslovima kreditiranja u privredi mogla nadati samo velika preduzeća, piše Pobjeda.

“Rezultati ankete ukazuju da su tokom prvog kvartala 2019. kreditni standardi za privredu ublaženi, dok su kreditni standardi za stanovništvo, prije svega standardi za stambene kredite, blago pooštreni. U narednom kvartalu banke očekuju ublažavanje standarda za kredite velikim preduzećima, kao i za potrošačke i ostale kredite stanovništva”, saopštila je Centralna banka sumarne rezultate ankete.

Privrednici, međutim, smatraju da su kamate na kredite visoke, da se traže značajne hipoteke i kolaterali… Iz Montenegro biznis alijanse su Pobjedi kazali da bi bilo logično da se i kreditni uslovi približavaju evropskim kako se država približava EU.

Izvršni direktor MBA Milan Dragić kaže da realni sektor nije zadovoljan uslovima kreditiranja.

“Ukazuju na skupe kredite u uslovima nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju poslovnih planova i programa. Zato je opšta ocjena da se, ako već idemo prema Evropi, i u ovom segmentu približimo njihovom zakonodavstvu. Bilo bi veoma važno za ukupan razvoj naše ekonomije da se brže i lakše realizuju krediti čija upotreba ima razvojni karakter. Da kamate budu na nivou koji ne predstavlja opterećenje za korisnika”, ističe Dragić.

Veoma je važno što efikasnije podržati inicijalni biznis, jer je to jedan od uslova za jačanje naše ekonomije.

On ističe da je IRF imao i ima značajnu ulogu u razvoju preduzetništva i dobra je potpora za razvoj biznisa u Crnoj Gori zbog brojnih pogodnosti koje obezbjeđuje.

“Ljudi koji žele da se bave biznisom posebno skreću pažnju na nedostatak inicijalne finansijske podrške, bez koje se nije nimalo lako izboriti i očuvati započeti biznis. Zato je naša sugestija da se podrže oni koji žele da im sopstveni biznis bude životno opredjeljenje”, kaže izvršni direktor MBA.

Da su biznis krediti skupi, bez obzira na to što visoko bonitetne firme kredit od banaka, ukoliko im zatreba, mogu dobiti po znatno povoljnijim uslovima od drugih, smatra i Vasilije Kostić, profesor na Fakultetu za menadžment i ekonomski analitičar.

“Tvrdnje privrednika da krediti, kamatne stope i provizije mogu biti dostupniji i jeftiniji su apsolutno opravdane. Ne kažem da su uvijek i u svemu opravdane jer privrednici često imaju i nerealna očekivanja, ali u ovom trenutku svakako jesu. Znam da se sa tim neće složiti bankari, ali to i nije toliko važno”, kazao je Kostić Pobjedi komentarišući kreditne uslove koje banke daju privredi.

Više je činjenica na kojima, kaže on, temelji ovakvu tvrdnju.

“U pogledu dostupnosti kredita jasno je da banke imaju izuzetno rigidan i restriktivan pristup koji rezultira elementima konzervativne politike u pogledu kreditnih plasmana, uprkos činjenici da je to njihova krucijalna aktivnost. Bankari će reći da je taj pristup opravdan zbog „loših kredita“ iz prošlosti i zaista ne bi im se moglo zamjeriti na tome da takva praksa nije bila prisutna i prije kreditne ekspanzije koja je rezultirala lošim kreditima. Biće da se radi o nečemu drugom”, ističe Kostić.

Stvar je, ipak, više u tome što je pristup bankara u procjeni poslovnih aktivnosti privrede, odnosno preduzeća konzervativan i dobrim dijelom anahron.

“Žargonski rečeno, banke se ponašaju „ziheraški“. Odluku o tome da li će kreditno podržati poslovnu ideju preduzeća dominantno donose na bazi knjigovodstvenih izvještaja (bilans stanja, uspjeha i novčanih tokova) koji su „fotografija stanja“, a ne realan prikaz kapaciteta biznisa. Dominira, dakle, post festum istorijski pristup, a projekti se odnose na budućnost. I ta očigledna diskrepanca rezultira previše rigidnim bankarskim zahtjevima u pogledu obezbjeđenja kredita, kao i u pogledu visine kamatne stope. Zato banke od preduzeća traže višestruko veća obezbjeđenja kredita od iznosa koji odobravaju uz bezbroj hipoteka i mjenica”, objašnjava Kostić.

Banke, dodaje on, skoro da i ne gledaju u budućnost ili budući potencijal biznisa ili biznis ideje.

“Kako i bi kad banke biznis ideje procjenjuju na osnovu prošlosti. Najveći broj njih nijesu spremne da dijele rizik poslovne ideje. Zainteresovane su samo za potpuno obezbjeđenje vraćanja kredita uz neprimjereno visoku kamatnu stopu (s profitnim potencijalom), mjereno stepeno spepenom preuzetog rizika”, pojašnjava analitičar.

Svaka banka će, dodaje, biti spremna da preduzeću odobri kredit kada mu on nije potreban, kada ono ima sve pokazatelje valjane.

“Ali stvar je u tome da tada preduzeću ni ne treba kredit, odnosno banka mu tada nije potrebna. Ona mu treba kada ti pokazatelji nijesu takvi”, objašnjava Kostić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore Bratislav Pejaković kaže da smanjenjem rizika, a povećanjem efikasnosti u naplati možemo očekivati i niže kamatne stope. Od podsjeća na trend pada kamatnih stopa u dužem periodu, zbog čega se, kaže, može biti zadovoljno. U sistemu ima 13 banaka, raznih veličina, strategije i tržišnih fokusa.

“Na nivo kamatnih stopa utiče varijetet parametara. Kod makroekonomskih možemo početi od kreditnog rejtinga zemlje, premije rizika, stope rasta BDP-a, nivoa javnog duga, do platnog bilansa gdje imate da veći priliv utiče na smanjenje kamatnih stopa i slično. Na mikro nivou na cijenu u plasmanima pored cijene novca, gdje imamo trend snižavanja kamate na depozite i to je uticalo na pad kamata na kredite, odražava se vrsta kredita gdje su gotovinski među najskupljim, a isti su najprisutniji i utiču na nivo sistemski iskazanih kamatnih stopa”, ističe Pejaković.

Potom, kako ističe on, kolateral ukoliko je kvalitetniji podrazumijeva i nižu kamatnu stopu.

“Kreditna sposobnost klijenta, istorijat i nivo zaduženosti, gdje je manji rizik imate i nižu kamatnu stopu. Na to utiče i pozicioniranost privredne grane i firme tražioca na tržištu, sklonost banke ka riziku i njena efikasnost. Ukoliko je veća efikasnost, banka može dati niže kamatne stope. Udio nekamatnih prihoda banke ukoliko je visočiji, postoji prostor za smanjenje kamatnih stopa”, ističe Kostić.

Posebnu težinu, dodaje on, imaju nenaplativi krediti.

“Zbog nesavjesnih klijenata, koji ne vraćaju kredite moraju se pokretati procesi naplate kroz utuženja. Dakle, nivo efikasnosti naplate, vrijeme potrebno za naplatu i angažovanje resursa banke na aktivnosti koje nijesu core business banke utiču i na visinu kamatne stope koja se plasira urednoj kategoriji klijenata. Ne treba zanemariti operativne troškove banke i sve pozadinske radnje, angažovanje službi da bi se sprovela određena aktivnost naplate plasmana, što je sastavni dio troškova poslovanja i naravno utiče na cijenu plasmana”, pojašnjava generalni sekretar.

Banka sagledava iskustvo određenog klijenta u branši u kojoj želi da se pozicionira.

“Veći su rizici za početnike u poslu i visočije kamatne stope od prosjeka, ali naravno da su niže kamatne stope gdje imate pozitivnu istoriju poslovanja sa klijentom, ukoliko je opseg usluga širi od samog uzimanja kredita, gdje posebno utiče ukupni promet preko banke. Pa ako se koriste usluge dobijanja garancija, unutrašnjeg i platnog prometa sa inostranstvom na značajnijem nivou, možemo da kažemo da je cijena usluge banaka na nivou regiona”, navodi Pejaković.

Rizik kamatne stope, sa aspekta banke, zaključuje on, proizilazi iz uticaja koji će imati buduće kamatne stope na postojećoj kamatonosnoj aktivi i pasivi, što se direktno odražava na prihode banke i vrijednosti njenog kapitala, a to sagledava regulator i reaguje ukoliko parametri nijesu unutar propisanih limita.