Fragmentacija tržišta nije dobra, ocijenio je operativni director Bečke berze Ludvig Niesen, na panelu “Perspektive i pravci razvoja tržišta kapitala” u okviru Konferencije 25 godina Montenegroberze.
On je kazao da osim što Crnoj Gori želi da postane članica zajednice evropskih država, takođe želi i da se naša država priključi inostranim tržištima kapitala
Izvršna direktorica Zagrebačke burze, Ivana Gažić, smatra da se na tržištima u regionu čini Sizifov posao, ističući između ostalog da je privatizacija u Hrvatskoj bila čisto političko pitanje. Ona je kazala da je hrvtsko tržište slično rumunskom, ali rumunsko ima pet puta veći promet, dok je malo starije od crnogorskog tržišta.
“Malo smo stariji od vas, ali većina stvari koje su nam se desile, desile su se nakon stupanja Hrvatske u članstvo Evropske unije. Očekujem da će to tek da donosi podsticaje”, kazala je Gažić.
Bivši izvršni direktor Varšavske berze i berze iz Bukurešta, Ludvig Sobolevski, kazao je na panelu da nije lako imati berzu u državi koja je jedna od najmanjih ekonomija u ovom dijelu Evrope.
“Berza nije obična kompanija, ona je kombinacija profitno orjentisane organizacije i organizacija koja omogućava drugima da posluju. Dvadesetpet godina poslovati u teškim uslovima je zaista vrijedno pažnje i divljenja, pa čak i kad bi se pravilo poređenje sa zemljama sa većom ekonomijom, ustanovljenim kapitalizmom i dužom tradicijom”, kazao je Sobolevski, napominjući, kao i Neesen da je tehnologija jako važna, odnosno da je ključna za tržište. On kaže da se sistem može kupiti ali da ga treba znati implenentirati kako se ne bi stvorio nered na tržišu.
Operativni direktor Bečke berze je čestitkama za jubilej berze želio da doda i čestitke za odigranu fudbalsku utakmicu u Podgorici, Crna Gora-Srbija. Brže bolje ga je prekinuo medijator panela, direktor Komisije za tržište kapitala, Zoran Đikanović, “Thank You, thank You, We will talk about it later”.
Priča o rezultatu najviše je zabavila izvršnog direktora Beogradske berze, Sinišu Krnetu, što su primijetili ostali sagovornici.
Krneta je za razliku od njegovih kolega tvrdio da tehnoligija nije ključna za tržište. On je kazao da je pitanje perspektive i razvoja kapitala u malim ekonomijama, pitanje od million dolara u ovom trenutku.
“Optimista sam, i kad je u pitanju Beogradska berza, ali sam siguran da u narednih pet godina, što je relativno kratak period, sve zemlje Jugoistočne Evrope neće imati živu berzu. To prosto nije moguće. Koliko je to izvjesan scenario pokazuje i to što će za takav scenario biti odgovorni, ne berze, ne njihovi članovi, poslenici na tržištu kapitala, već države u kojima te berze rade”, zaključio je Krneta.
Na otvaranju konferencije goste su pozdravili direktor Montenegroberze Gojko Maksimović, državni sekretar Ministarstva finasija Branislav Todorović i potpredsjednik Istanbulske berze, partnera crnogorskog tržišta kapitala, Mehmet Gonen.