Ovidiu Olea ne pokazuje ni na koji način da je za samo 4 mjeseca postao mogul, i to zahvaljujući zaštitnim maskama. Ovo je njegova priča.
Krajem januara, kada je je korona virus probio granice Vuhana, Olea je odlučio da kupi maske za svoje zaposlene. On živi u Hongkongu, gdje vodi firmu koja razvija tehnologiju plaćanja preko interneta. Iako ima samo 20 zaposlenih u tom trenutku je bilo veoma teško pronaći čak i 100 maski.
Osim toga, kada su prošle godine tokom protesta u Hongkongu demonstranti nosili maske da sakriju identitete, kineska vlada smanjila je njihov izvoz. Prije pandemije, polovina ukupne svjetske količine maski proizvedena je u Kini, a sada je to čak 85 odsto. Ako vam Kina ne pošalje maske, vjerovatno ih nećete imati.
"Nemamo maske, ali ako ih nađete, rado ćemo ih kupiti od vas", apotekar je rekao Olei.
U novinama je kasnije pročitao da epidemiolozi hvale N95 maske. Izvukao se iz svakodnevnog posla i počeo da telefonira dostavljačima iz Meksika, Turske, Indonezije, Irske. Svaki ga je odbio.
"Ne, prodajemo samo akreditovanim kupcima", "Javite se sledeće godine", to su bili odgovori. Posle tri dana pronašao je južnoafričku firmu "North Safety Products", koja je imala 500.000 maski na lageru. Olea ih je sve kupio, za manje od funte po maski, siguran da će moći da proda višak.
Iz firme su ga upozorili da bude oprezan. "Zainteresovane strane" čekaju, spremne da podmite vozače za njihov tovar. Olea je unajmio obezbjeđenje da prati vozače do aerodroma u Johanesburgu, šestoricu namrgođenih ljudi s pištoljima i pancirima.
Sredinom februara, dvije nedelje nakon poručivanja, njegova narudžbina je stigla u Hongkong. Za šest sati kupci sa kojima je potpisao ugovor kupili su skoro sve maske.
"Čak i da sam imao pet miliona maski, sve bih ih prodao", rekao je Olea.
Olea, koji očigledno ima njuh za biznis, brzo je postao opsednut ovom "novom linijom proizvoda". Od februara, kada je pandemija buknula, kupio je i prodao još milion N95 maski iz firme "North Safety Products". U martu, postao je posrednik za kineske maske, one jednostavne, koje skoro svi koriste, prodavao je maske hongkonškoj vladi, evropskim zemljama preko njihovih diplomata u Hongkongu i Kini, evropskim kompanijama koje su ih htjele za svoje zaposlene...
Do aprila, odlučio da može da ode i korak dalje. Kupio je mašinu za proizvodnju maski od kineskog proizvođača, na kojoj se na osam metara dugim pločama kroji i sječe plastika u maske.
Sredinom aprila, cijena maske je bila blizu šest funti i Olea je sav uzbuđen čekao da mu stigne mašina. Još je vodio svoju firmu i maske su bile bjekstvo iz tog posla.
"Ali ovo su čudna vremena". Svi moramo da našemo način da preživimo", rekao je.
Maske su tako postale najtraženija roba na cijelom svijietu, a jedan "broker za maske" je čak rekao da je trgovina ovim proizvodom bilo nešto najluđe što je ikada iskusio.
Zemlje su se takmičile u nabavci i koristile ih u geopolitičke svrhe, lopovi su ih krali, poznate modne kuće su pokrenule sopstvene proizvodnje maski. A sve se to događalo u vrijeme oprečnih informacija Svjetske zdravstvene organizacije koja ni dan-danas ne nudi precizno objašnjenje da li ih treba nositi i koliko su korisne u zaštiti od virusa.
Sve u svemu, prodao je oko 48 miliona maski.