Od najgoreg terorističkog napada u SAD, do onog Al Kaidinog 11. septembra 2001. godine, prošle nedelje navršilo je 40 godina a da i danas zvanični Vašington nije dao objašnjenje šta se zapravo dogodilo.
U bombaškom napadu na aerodrom La Gvardija u Njujorku 29. decembra 1975. ubijeno je 11 a povređeno 74 nevinih ljudi. Zločin nikada nije rasvetljen, piše njujorški Obzerver.
Grozna scena na aerodromu je privukla mnogo pažnje u to vreme. Bomba, jačine 25 štapina dinamita, bila je u torbi koja je ostavljena u ormarić za putnike na glavnom terminalu. Kada je eksplodirala, nešto posle 6:30 popodne, detonacija je raznela zid od ormarića, i stvorila talas šrapnela koji je kosio sve redom. Tela su bila isečene, udovi otkinuti, a TV kamere su zabeležile strašnu sliku talasa krvi koja, izmešana sa hiljadama litara vode koju su ispumpali vatrogasci, teče hodnicima terminala ka taksi stanici ispred zgrade.
Tela 11 mrtvih su bila izmešana u krvavu masu, neka neprepoznatiljiva, a mnogo povređenih na ivici života.
Ovo je bio najkrvaviji teroristički napad na SAD decenijama, i Njujork neće videti ništa slično do čuvenog 11. septembra.
A La Gvardija je zapravo bila srećna okolnost, jer taj deo aerodroma gde je bilo mesto za prtljag putnika kompanije TWA, je u vreme večere bio prilično pust. Samo nekoliko sati kasnije, bomba bi izazvala mnogo veći pokolj.
Njujorška policija (NYPD) nije imala sa bogzna čim "da radi". Mesto zločina je bio sve pre nego sačuvano za istažioce. Onima koji su prvi našli bio je prioritet da ugase vatru i spasu živote povređenih. Pronađen je ostatak bombe koja je ličila na proizvod domaće radinosti – ne kao delo profesionalaca. Niti jedna teroristička organizacija nikada nije preuzela "zasluge".
Šef inspektora iz Kvinsa, Ed Dreher, predvodio je taktičku grupu istražilaca u kojoj su bili pripadnici NYPD, FBI i drugih federalnih agencija u istrazi terorističkog akta. Terorizam je bio opšte mesto sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, ali napadi sa masovnim žrtvama su bili veoma retki. Teroristi su tada slali poruke javnosti, nisu ubijali nedužne.
Ali LAGBOMB, kako je FBI nazvao ovaj slučaj, bila je drugačija. Dreher je odmah posumnjao da je eksplozija bila slučajnost, jer niko nije preuzeo odgovornost, a primitivna bomba je možda bila pogrešno tempirana.
Istraživane su eventualne veze sa poznatim terorističkim grupama – teroristima odgovornim za eksploziju u kafani u Portoriku godinu dana ranije, PLO ili Jevrejskoj odbrambenoj ligi... Ali, ništa se nije uklapalo i nije bilo niti jednog dokaza.
Istraga je mesecima "tapkala u mestu", kada se pojavio osnovani sumnjivac.
Dana 10. septembra 1976, na letu TWA 355 avion "boing 727" sa 41 putnikom koji su sa La Gvardije krenuli za Čikago, pet otmičara je preuzelo kontrolu nad avionom. Tvrdili su da imaju bombu u avionu, što se ispostavilo lažnim.
Dreherovi istražioci su pomislili da im se konačno posrećilo, ali ubrzo je na scenu stupio FBI i preuzeo slučaj.
Otmičari su bili "borci za slobodnu Hrvatsku", koji su mrzeli komunističku Jugoslaviju – koja je, pak, bila nezvanični saveznik SAD i NATO u Hladnom ratu – i zatražili da se objavi njihov proglas u vodećim američkim novinama.
Oni su izjavili da su ostavili bombu na Grand central, glavnoj železničkoj stanici u Njujorku, i rekli vlastima gde se nalazi.
Vođa im je bio tridesetogodišnji imigrant Zvonko Bušić, povezan sa nebuloznom terorističkom grupom OTPOR, a pratili su fa njegova žena Amerikanka Džulijen i troje Hrvata.
Ono su oteli avion kratkog dometa TWA 355, i poveli ga na neobično putovanje, sa sletanjem u Montreal, Njufaundlend (gde su pustili 35 talaca), Island i konačno Pariz.
Tamo su se teroristi predali bez da su učinili išta nažao taocima, koji su naknadno istakli njihovu ljubaznost.
Kada su otmičari pod policijskom pratnjom vraćeni u Njujork, saznali su da bomba u Grand central (koja je bila prava, za razliku od one koja je bila u avionu), eksplodirala prilikom demontaže i povredila troje tehničara, zbog čega je Brajan Marej (27) umro.
Ed Dreher je iz izmučenog Zvonka Bušića, koji nije spavao danima, izvukao priznanje da je on smislio otmicu TWA 355, "ali nije želeo nikakvo zlo Amerikancima a najmanje LYPD", ali ga je pitao i o LAGBOMB.
Na Dreherovo zaprepašćenje, Bušić je priznao da je bio na La Gvardiji na dan napada 29. decembra. Ali tu se Dreherova srećna zvezda ugasila – došao je FBI i preuzeo njihovog čoveka, "jer otmice su federalna nadležnost". Dreher više nikada nije video Bušića.
Otmičari su za svoju operaciju na TWA 355 dobili ozbiljne zatvorske kazne, a najviše je odležao sam Bušić – 32 godine u federalnom zatvoru.
Bušić se naknadno pribrao i tvrdio da je nevin što se tiče terorističkog napada na La Gvardiji, i da se pogrešno izrazio zbog umora kada ga je Dreher ispitivao. Njujorški policajci su sumnjali u to ali nisu mogli ništa da urade jer FBI nije želeo da se sazna o bilo kakvim vezama sa misterioznom ekipom OTPOR-a.
Šta se zaista dogodilo ostaje maglovito. Sredinom sedamdesetih, NYPD je bila usred tajnovite zbrke rata OTPOR—a i drugih antijugoslovenskih aktivista protiv komunističkog režima u Beogradu. U SAD, Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi oni su protestovali, planirali bombaške napade, otimali avione, napadali jugoslovenske ambasade i diplomate.
Kao odgovor, Tito je "odvezao" UDBU, svoju opasnu tajnu policiju, koja je vršila globalnu akciju zastrašivanja i ubijanja "neprijateljske emigracije".
Između 60-tih i 90-tih, kada se Jugoslavija raspala, UDBA je ubila oko stotinu ljudi na Zapadu, većinom Hrvata, ali i Srba i Albanaca takođe. Tuce tih ubistava dogodilo se u SAD, ali nijedno nije razrešeno.
UDBA je toliko bila penetrirana u OTPOR, da je teško reći koja je od njihovih akcija, uključujući i bombaške napada i ubistva Hrvata iz rivalskih organizacija, bila zapravo vođena iz Beograda.
Sve u svemu, OTPOR nije postigao ništa da se okonča komunizam u Jugoslaviji, ali je uspeo da se rasturi "borba za hrvatsku stvar" fanatizmom, terorizmom, i ubistvima.
Nekoliko godina nakon što je Bušić uhapšen, FBI je srušio veći deo mreže OTPOR-a u SAD, i u sudskim procesima deset članova je ranih osamdesetih dobilo duge zatvorske kazne.
Nije im pomoglo što su tvrdili da im je sve smestila UDBA. Ta tvrdnja zvuči kao zaplet u jeftinom špijunskom filmu ali je, zapravo, moguć. To je potvrdio i slučaj Hrvata u Australiji, , poznate Sidnejske šestorke, za koju se ispostavilo da im je zaista smestila UDBA.
Da li se to desilo i u slučaju LAGBOMB? Bušić je do kraja života tvrdio da nema veze sa tim napadom. Pušten je iz zatvora 2008. i u Hrvatskoj je dočekan kao nacionalni heroj borbe protiv komunizma. Ubio se 2013. godine, razočaran realnošču života u "slobodnoj Hrvatskoj".
Nakon njega nije se pojavio niti jedan osumnjičeni u ovom slućaju masovnog ubistva, uprkos nebrojenim satima utrošenim u istrazi. Ko je bombardovao La Gvardiju? Više od četiri decenije kasnije, čini se da je malo verovatno da će javnosti ikada saznati, završava priču "Observer".