Astronomi su prvi put detektovali radio-emisiju sa egzoplanete Beta Slikara b, otkrivajući snažno magnetno polje koje proizvodi auroralne signale.
Astronomi kažu da su prvi put direktno detektovali radio-emisiju sa planete izvan Sunčevog sistema. Signal je, međutim, dokaz kolosalnog magnetnog polja, a ne inteligentnog života.
"Znam da se radio-signali povezuju sa potragom za vanzemaljskom inteligencijom. Ali ovo je nešto sasvim drugačije", rekao je Edo Berger, profesor astronomije na Univerzitetu Harvard, piše CNN.Otkriće, opisano u novom radu koji čeka objavljivanje u recenziranom naučnom časopisu, prati ponavljajuće radio-izboje za koje se čini da dolaze sa egzoplanete Beta Slikara b (Beta Pictoris b), udaljene 63 svetlosne godine od Zemlje - što je, astronomski gledano, mala udaljenost. Ovaj gasoviti džin, koji ima oko 12 puta veću masu od Jupitera, jedna je od tri planete koje kruže oko mlade zvezde čija je masa 1,75 puta veća od Sunčeve.
Procesi povezani sa magnetnim poljem planete proizvode radio-emisiju, prema rečima Bergera, istraživača u Centru za astrofiziku | Harvard i Smitsonijan u Kembridžu, u Masačusetsu. Preciznije, detekcija uključuje aurore slične Zemljinoj polarnoj svetlosti - spektakularnim prizorima koje izazivaju magnetne oluje u kojima učestvuju naelektrisane čestice sa Sunca.
"Da biste videli radio-talase koji se protežu sve do frekvencija koje smo posmatrali, potrebno vam je neverovatno snažno magnetno polje", dodao je Berger, koautor rada koji je 15. septembra objavljen na platformi za preprint radove ArXiv.
Bazen Orijentale nalazi se na samoj ivici vidljive Mesečeve površine. Bazen Hercšprung pojavljuje se kao dva suptilna koncentrična prstena, koje prekida Vavilov, mlađi krater preklopljen preko starije strukture. Linije udubljenja predstavljaju sekundarne lance kratera nastale izbačenim materijalom usled masivnog udara koji je stvorio Orijentale. Tamni deo Zemlje je u noći. Na dnevnoj strani Zemlje vidljivi su vrtložni oblaci iznad regiona Australije i Okeanije.
Nemaju sve planete magnetno polje. One koje ga imaju uživaju pogodnosti prirodnog štita koji odbija rušilačku energiju. Magnetno polje Zemlje, na primer, štiti našu atmosferu od toga da je odnese solarni vetar - neprekidni tok plazme koji sadrži naelektrisane čestice poput protona i elektrona.
"Magnetno polje na ovoj planeti je najmanje 200 puta jače od magnetnog polja Jupitera", rekao je Berger, govoreći o planeti Beta Slikara b. Jupiterovo magnetno polje je, prema podacima NASA-e, dovoljno moćno da stvori magnetosferu, oblast svemira pod uticajem magnetnog polja, koja važi za najveću strukturu u našem Sunčevom sistemu, protežući se i do 3 miliona kilometara (2 miliona milja) prema Suncu.
Jupiterovo polje takođe stvara upečatljive aurore kada naelektrisane čestice izbačene iz vulkana na njegovom mesecu Iju ostanu zarobljene oko polova polja. Dok se ovaj gasoviti džin rotira, naelektrisane čestice emituju sjaj, ali i radio-signal. „Kako ove čestice izuzetno visoke energije spiralno kruže unutar magnetnog polja, one pored aurore proizvode i radio-talase“, rekao je Berger.
Astronomi ovu vrstu signala nazivaju auroralnom radio-emisijom. Ovaj fenomen je ranije uočen kod Jupitera, Saturna i Sunca, kao i kod zvezda izvan Sunčevog sistema i hladnih objekata poznatih kao smeđi patuljci - prelaza između zvezde i planete. Upravo su ovu vrstu signala Berger i njegove kolege detektovali sa planete Beta Slikara b, što u konačnici ukazuje na prisustvo intenzivnog magnetnog polja koje uzrokuje aurore i radio-emisiju.
Magnetna polja imaju uticaj na strukturu egzoplaneta i njihovih atmosfera, prema rečima Bergera. „Radio-posmatranja nam mogu dati potpuno nov pogled na planete izvan našeg sistema“, rekao je.
Dobro proučen zvezdani sistem
I ranije je bilo nagoveštaja radio-emisija sa egzoplaneta, ali nijedan nije bio potvrđen, uglavnom zato što se nije moglo isključiti da je izvor zapravo zvezda domaćin, rekao je Džozef Kalingam, vanredni profesor na Astronomskom institutu "Anton Panekuk" Univerziteta u Amsterdamu u Holandiji.
"Ono što je jedinstveno za ovu studiju jeste to što su locirali emisiju na samu planetu, odvojeno od zvezde", napisao je u imejlu Kalingam, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
Sistem Beta Slikara astronomski je veoma mlad, star oko 23 miliona godina, u poređenju sa starošću našeg Sunčevog sistema od 4,5 milijardi godina. Beta Slikara b, planeta sa koje radio-signal potencijalno potiče, otkrivena je 2008. godine. Dve dodatne planete, Beta Slikara c i Beta Slikara d, otkrivene su 2019. odnosno 2026. godine.
Ovaj planetarni sistem je među najproučavanijim u našoj galaksiji, a poznato je da oko njegove zvezde kruži 30 kometa i džinovski disk prašine i krhotina, koji je NASA-in svemirski teleskop Habl detaljno fotografisao 2015. godine. Deo krhotina koje kruže u rotirajućem disku predstavlja ostatak iz perioda formiranja planeta.
Istraživači su koristili MeerKAT, mrežu od 64 radio-teleskopske antene u Južnoj Africi, da detektuju signal, ali su bili izuzetno iznenađeni kada su videli da dolazi sa tako dobro posmatranog skupa nebeskih tela, rekao je Berger.
"Moj student postdiplomskih studija Kevin pregledao je podatke. Jednog dana je ušao u moju kancelariju sa detekcijom i rekao: ’Mislim da nećete verovati u ovo’", prisetio se Berger, misleći na vodećeg autora studije Kevina Ortiza Sebaljosa, doktoranda u Centru za astrofiziku Harvard i Smitsonijan.
"Ovo je za nas bilo zaista neočekivano. Pregled smo radili više onako probno, znajući da ćemo detektovati izvore samo ako magnetno polje bude neverovatno snažno."
Iznenađenje potiče od činjenice da su astronomi pretpostavljali, prema rečima Bergera, da bi magnetna polja egzoplaneta, ukoliko ih imaju, trebalo da izgledaju otprilike kao Jupiterovo, pa bi stoga njihove radio-emisije bile na nižim frekvencijama od onih koje su on i njegove kolege pronašli. Detekcija signala bila je rezultat „odlaska korak dalje od uobičajenih shvatanja u ovoj oblasti", rekao je.
Međutim, istraživači su napomenuli da izveštaj još nije prošao recenziju, proces u kojem nezavisni stručnjaci procenjuju naučni rad pre objavljivanja u stručnom časopisu. Recenzija je u toku i biće završena u narednih nekoliko meseci.
Berger je rekao da je uveren u kvalitet detekcije. Istraživački tim je precizno utvrdio da je izvor radio-emisije Beta Slikara b, isključivši početnu sumnju da bi signal mogao dolaziti sa same zvezde.
"Zabeležili smo ga više puta, na više frekvencija. Tamo je svaki put", rekao je.
Oprezni entuzijazam povodom detekcije radio-signala
Naučnici koji nisu bili uključeni u novo istraživanje pozvali su na oprez pri tumačenju ovih nalaza.
Ako otkriće izdrži proveru tokom recenzije, to bi predstavljalo izuzetno uzbudljiv i ključan korak napred u razumevanju ponašanja svetova izvan našeg Sunčevog sistema, prema rečima Džonatana Nikolsa, profesora planetarnih aurora na Univerzitetu u Lesteru u Engleskoj.
"Auroralne radio-emisije su važne jer nam omogućavaju da razumemo kako neki objekat stupa u interakciju sa svojim lokalnim svemirskim okruženjem", napisao je u imejlu.
"One nam omogućavaju da izvedemo zaključke o svojstvima planete koja inače ne možemo izmeriti", objasnio je Nikols, govoreći o aurorama, "i što je važno, omogućavaju nam da testiramo teorije i ideje razvijene za naš Sunčev sistem u ekstremnijim uslovima."
Ako se potvrde, rezultati bi pokazali da egzoplanete mogu imati mnogo jača magnetna polja nego što se očekivalo, što bi bilo ključno saznanje, prema rečima Kalingama sa Univerziteta u Amsterdamu.
Autori su zatražili dodatno vreme na teleskopu kako bi dalje proučavali Betu Slikara b i možda rešili neke od njenih zagonetki, kao što je pitanje zašto je magnetno polje ove planete toliko snažno.
"Mislim da će to biti pitanje koje će preokupirati ljude neko vreme", rekao je Berger.
(MONDO)