Premeštanje nosača aviona USS Gerald R. Ford (Džerald R. Ford) bliže Izraelu menja pravila igre u međunarodnom konfliktu.
Najskuplji i najnapredniji vojni brod od trinaest miljardi dolara premešten je u vode Bliskog istoka. Premeštanje nosača aviona USS Gerald R. Ford (Džerald R. Ford) bliže Izraelu, kao i krstarice i četiri razarača sa navođenim projektilima, menja gotovo sve i svuda.
USS Džerald R. Ford je jedan od najnaprednijih i najskupljih vojnih brodova ikada napravljenih. Posle godina razvoja i kašnjenja 18. juna 2021. godine završio je svoje prvo ispitivanje sa udarom na oko 160 kilometara od zaliva Pons, u Floridi, kako bi se proverilo da li u stanju da izdrži uslove u borbi. Mornarica sprovodi ovakva ispitivanja koristeći eksplozive kako bi ustanovila mogu li da nastave da ispunjavaju zahtevne misije u svim uslovima.
Izgradnja je koštala negde oko 13,3 milijarde dolara, a mnogi su tvrdili da je novac verovatno mogao bolje da bude utrošen, i ne mislimo samo na pacifiste. Ovim brodom je ipak kupljena sigurnost, odvraćanje, ali i pretnja. I to kakva.
Zvaničan naziv nosača je "Carrier, Volplane, Nuclear 78“ (CVN 78).
Najnoviji i najnapredniji nosač aviona američke mornarice dizajniran je i izgrađen da zameni zastarele klase supernosača Enterprajz (CVN 78 je zvanična zamena za model CVN-65 koji je službovao 51 godinu) i Nimic. Prvi u svojoj klasi, dobio je ime po Džeraldu R. Fordu, 38. predsedniku Sjedinjenih Država, koji je služio u mornarici tokom Drugog svetskog rata i učestvovao u borbi na lakom nosaču aviona USS Monterej u Pacifičkom teatru.
Vest je saopštio tadašnji odbrambeni sekretar Donald Ramsfeld na eulogiji Fordu u Mičigenu 2007. godine, a to mu je i usmeno obznanio malo pre njegove smrti, što ovaj nosač čini jednim od tek nekoliko koji su nazvani po osobi koja je živa. Njegova ćerka Suzan Ford Bejls postala je sponzor broda, kako bi mi rekli ona ga je zvanično „krstila“ 2013. godine, kada je i odabrala predmete za vremensku kapsulu sakrivenu na brodu, koja je deo mornaričke tradicije i baštine.
Šta čini ovu klasu i brod udarnom snagom od koje faktički nema odvraćanja?
Brz, ogroman, jeftiniji
Prema zvanično objavljenim statistikama, Ford je sposoban da postigne maksimalnu brzinu od oko 30 čvorova (56km na čas).
Da bi se stavilo u perspektivu, neki od najbržih ratnih brodova koji su trenutno u funkciji, poput razarača, morali bi svoje motore da zagreju do maksimuma da bi ga ispratili na moru. Brodovi koji su nama možda poznatiji, poput morskih glisera, obično krstare na 20 čvorova (iako većina dostiže i 30 čvorova pri najvećoj brzini).
I to sve možda ne bi bilo tako fascinantno, da ne spomenemo težinu. Sa punim teretom 100.000 tona. Kako nešto toliko ogromno uopšte pluta, a kamoli razvija toliku brzinu, bilo bi legitimno pitanje, ne samo laika. Dugačak je 333 metara, širina trupa 41 metar, pilotska paluba 78 metara, visina ista tolika. Tako su te tone raspoređene. Čak i najveći ratni brodovi današnjice za ovu neman su poput patuljaka.
Samo jedan bronzani propeler, širine 6,6 metara teži neverovatnih 30 tona. Za tu instalaciju bilo je potrebno deset meseci mukotrpnog rada.
Kada se uporedi sa klasom Nimic, svaki brod u klasi Džerald Ford će, prema rečima mornaričkih zvaničnika, uštedeti više od 4 milijarde dolara ukupnih troškova tokom svog 50-godišnjeg radnog veka. I imaće skoro 700 članova posade manje. Prvi je nosač aviona koji je u potpunosti izgrađen korišćenjem električne energije, eliminišući potrebu za parnim servisnim linijama, smanjujući troškove održavanja i povećavajući kontrolu korozije.
Brod i njegova klasa opremljeni su sa dva unapređena Behtelova nuklearna reaktora A1B, takozvanim elektromagnetnim sistemom za lansiranje aviona (EMALS), naprednim liftovima za oružje, naprednom opremom za zaustavljanje (AAG) i radarom sa dva opsega (DBR). Treba napomenuti da su upravo tehnički problemi sa novom opremom značajno odložili stavljanje broda u funkciju.