Ova država će kupiti više od hiljadu tenkova a namjerava da nabavi više od 200 višecevnih raketnih bacača HIMARS.
Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden će doći u Poljsku u vrijeme oko prve godišnjice rata u Ukrajini da bi rekao Varšavi da može da započne formiranje najveće kopnene vojske Evrope i da preuzme dio zasluga za revitalizaciju Sjevernoatlantskog saveza.
Istovremeno, Bajden je odbacio ideju o doniranju toliko traženih borbenih aviona F-16 Ukrajini, ali nije pojasnio da li je za potpunu zabranu ili samo za zabranu slanja aviona iz američkih zaliha. Malo je vjerovatno da će Bajden raščistiti tu dilemu na godišnjicu ruskog napada na Ukrajinu, posebno u kontekstu komplikovane i dugotrajne obuke koju bi ukrajinski piloti morali da prođu da bi mogli efikasno da lete i bore se na zapadnim borbenim avionima četvrte generacije.
Da Amerikanci nisu jedini koji pažljivo odmeravaju potencijalne prednosti i nedostatke donacije F-16 Kijevu pokazuje i izjava poljskog generala Tomaša Drevniaka, koji je podsetio da je mnogo aviona F-16 svojevremeno palo kada su irački piloti ušli u pilotske kabine.
Odnos snaga u Evropi se promenio
"Nije dovoljno samo znati kako se upravlja avionom. Morate znati sve što on može da uradi", rekao je on.
Čak i ako Zapad ne pošalje neko novo moćno oružje Ukrajini, jasno je da istočno krilo NATO-a dobija na značaju i snazi. Posle nekoliko decenija neutralnosti, Švedska i Finska žele da uđu u Alijansu, Baltik nije ni trepnuo dok je Rusija pokazivala mišiće, a Rumunija jača poziciju na Crnom moru. Pored toga, Poljska radi na modernizaciji svoje vojske. Dok istočna Evropa jača, tradicionalni teškaši Francuska i Njemačka gube zamah. Francuski predsjednik Emanuel Makron je dugo pokušavao da odvrati ruskog predsjednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu i da ga ubijedi da prekine rat u Ukrajini za pregovaračkim stolom, a 2019. je rekao da je NATO mrtav i da Evropa mora da postane nezavisna. Njemački kancelar Olaf Šolc takođe je takođe smatrao da se Putin može odgovoriti od invazije. Za razliku od Berlina, Poljska i baltičke zemlje su znale da Moskva planira da porobi Evropu koristeći Sjeverne tokove.
Vrijeme je pokazalo da su Francuska i Njemačka više puta napravile ozbiljne greške u vezi sa Rusijom.
Da se odnos snaga u Evropi promijenio, pokazalo je i pitanje slanja Leoparda u Ukrajinu. Poljska je prošlog mjeseca rekla da će poslati svoje Leoparde u Kijev i izgraditi tenkovsku koaliciju sa Njemačkom. Varšava je ovde dijelovala kao lider, a Berlin pasivno. Šolc je svojevremeno rekao da se Nejmačka neće gurati u prvi plan kada je u pitanju slanje tenkova, pa je poljska nametljivost dobro došla. Pjotr Buras, viši istraživač u Evropskom savjetu za spoljne poslove, rekao je da je Poljska pogrešila kada je rekla da će poslati tenkove Ukrajini bez obzira da li joj Njemačka da zeleno svijetlo. Šolc je tada rekao da će Berlin “osloboditi“ svoje Leoparde ako Amerika pošalje svoje Abramse u Kijev. To je donekle sačuvalo obraz, ali i pokazalo da je Evropa i dalje zavisna od Amerike, bez obzira na priče o “strateškoj autonomiji” Starog kontinenta.
Ruska vojska, koja se pokazala kao korumpirana i neorganizovana, i francuski predsjednik Makron, koji nema mnogo odnosa sa Istočnom Evropom, najveći su gubitnici prve godine rata u Ukrajini. Da nije relativno brzo odvikao Njemačku od ruske energije, Šolc bi bio treći najveći gubitnik rata.
Gubitnici Makron i Putin?
Tajms piše da će rivalstvo Njemačke i Poljske negativno uticati na ishod rata u Ukrajini ako obje strane ne sklope mir. Berlin smatra da je u pravu kada su u pitanju migracije, finansijska neodgovornost južne Evrope i vladavina prava na istoku. Buras, međutim, kaže da odluke Njemačke nisu moralno ispravne i da ju je Poljska nadmašila. „Bili smo u pravu što se tiče energetske bezbjednosti, tretmana Putina i troškova za odbranu“, dodao je Buras.
Ako Poljska želi da postane glavni igrač, mora da uradi dvije stvari. Prvo, ne smije da odustane od svojih ambicioznih vojnih planova i mora da natjera SAD da je prizna kao državu na nadomak opasnosti. Drugo, u borbi protiv Putina mora da sarađuje sa Njemačkom. Poljska se trenutno nalazi u jeku istorijskog povećanja potrošnje za odbranu, koja će se meriti desetinama milijardi dolara. Samo od Južne Koreje kupuju više od 1.000 tenkova K2, 672 samohodne haubice K9 i 288 višecevnih K239. Od toga će se većina tenkova i haubica proizvoditi po licenci u Poljskoj. Poslovi sa Seulom tu ne staju, pošto je Varšava od njih naručila i 42 borbena aviona FA-50.
Osim sa Dalekog istoka, Poljska oružje kupuje i od svog tradicionalno najvećeg saveznika - SAD. Tako će od Vašingtona biti kupljeno 366 tenkova M1A2 Abrams, od kojih je 250 u najnovijoj SEPv3 varijanti, a u toku je nabavka i najmanje 20 višecevnih raketnih bacača HIMARS, koji su se proslavili na ratištu u Ukrajini ( osim toga, Varšava bi željela da ih kupi više od 200). Od Amerikanaca se nabavljaju čak 92 jurišna helikoptera Apač 64E, a poljsko ratno vazduhoplovstvo biće modernizovano sa 32 borbena aviona pete generacije F-35A.
Gore navedeni spisak nije ni blizu kompletne liste planiranih nabavki poljskog naoružanja, a treba dodati i da će domaća vojna industrija snabdeti oružane snage više od hiljadu borbenih oklopnih vozila i stotine komada artiljerije. Ako sve bude po planu, Poljska bi do 2030. zaista mogla da se pretvori u jednu od najvećih vojnih sila na kontinentu.