Nemačkoj je hitno potrebna radna snaga zato su objavili proceduru za zapošljavanje imigranata.
Nemački ministar rada Hubertus Hail je rekao da su počeli da uvode mapu šansi sa transparentnim sistemom bodovanja, kako bi radnici koji su potrebni Nemačkoj mogli lakše da dođu. Takozvana karta šanse (Chancenkarte) jako liči na američku ili kanadsku zelenu kartu (Green Card).
Poslodavci u Nemačkoj već duže vreme pozivaju na ovako nešto, jer zemlji nedostaje radna snaga. Neumoljiva demografija kaže da će do 2035. godine na tržištu rada biti sedam miliona ljudi manje - osim ako se imigracija značajno ne poveća, piše Dojče vele. Ministar Hajl iz redova socijaldemokrata kaže da je teško tražiti posao u Nemačkoj ako niste fizički tamo, pa želi da olakša sam dolazak.
Svako ko je završio školovanje u Nemačkoj – na bilo kom nivou – automatski će dobiti kartu šanse. Ako ne, onda mora da ispunjava tri od četiri kriterijuma: obrazovanje (kvalifikacija) iz inostranstva, radno iskustvo od najmanje tri godine, poznavanje nemačkog ili prethodni boravak u Nemačkoj i godine – mora da bude mlađi od 35 godina, piše Dojče vele.
"Potrebna nam je imigracija. Iz godine u godinu, prema potrebi, određivali bismo kontingent ljudi koji mogu da dobiju šansu da traže posao ili praksu na određeno vreme. Tokom tog perioda, oni će morati sami da se brinu o sebi finansijski“, kaže Hal.
Mapa šansi trebalo bi da olakša dolazak u Nemačku, čak i bez posla. Iako stvar još nije dogovorena u Vladi kancelara Olafa Šolca, nema sumnje da će biti realizovana ove jeseni. Zato što se sva tri koaliciona partnera – socijaldemokrate, zeleni i liberali – zalažu za olakšavanje imigracije. Relativno novi nemački zakon o imigraciji omogućava svakom ko nađe poslodavca da radi – pod uslovom da je stručnjak u određenoj oblasti. Mogu biti računovođe ili vozači, bitno je da imaju neki papir.
Izuzetak je takozvana "zapadnobalkanska vladavina“, usvojena u jeku izbegličke krize, kada su se migrantima iz Sirije i obližnjih zemalja masovno pridružili azilanti iz Srbije, Makedonije ili Kosova. Tada je dogovoreno da svake godine 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana dobije radne dozvole u Nemačkoj, čak i ako su nekvalifikovani radnici.