Preminuli NBA stručnjak i njegov tim takođe su obeležili jednu eru i ostavili neizbrisiv trag. Po ovome ćemo pamtiti njegov ogroman uticaj.
S obzirom na to da je Džeri Sloun imao veoma teške posledice Parkinsonove bolesti i demencije, vest o njegovoj smrti nažalost nije došla potpuno neočekivano. Čuveni NBA trener, jedan od najvećih u istoriji te igre, umro je u petak u 79. godini i za sobom ostavio legendu koju nije lako sabrati u jedan tekst.
Amerika ga kao igrača pamti pre svega po srčanosti, borbenosti i po čvrstoj igri u odbrani. Nastupao je za Čikago Bulse deset godina (1966-76) i završio je karijeru u 34. godini zbog serija povreda kolena.
Bio je tako važan igrač za Bulse da je njegov dres sa brojem "četiri" prvi povučen iz upotrebe u istoriji te slavne franšize. Sa njim u ekipi prvi put su postali najbolji u svojoj "Central" diviziji i bilo je potrebno da Majkl Džordan dođe da bi Bulsi to ponovili. Naravno, sa "Em-Džejom" su posle uradili i mnogo, mnogo više.
Kao trener je najpre samo pet dana vodio svoj koledž Evansvil 1976, a brzo odustajanje od tog posla mu je na neki način spasilo život, jer su ekipa i stručni štab tog univerziteta stradali u avionskoj nesreći te sezone.
Sloun je potom postao skaut Čikago Bulsa, pa pomoćni trener, pa glavni trener od 1979. do 1982. Učio je posao, izborio plej-of, a na kraju dobio otkaz i prihvatio poziv Jute.
Na klupu "džezera" je seo kao asistent 1985, komandu je preuzeo 1988. i na njoj je ostao do svog profesionalnog kraja, 2011. godine. Na tom mestu je stvorio tim i igru koja i danas seća na moćnog i ubitačnog krilnog centra Karla Melouna, perfektnog asistenta Džona Stoktona i njihov zaštitni znak - pikenrol.
Stručnjak iz Ilinoja prosto nije imao ni naziv za "pikenrol", već je govorio "igrajte to", kada je pozivao tu akciju, u kojoj su Stokton i Meloun razbijali protivnike na niz različtih načina.
Kako je izgledala ta igra?
Uobičajeno je bilo da Stokton dribla loptu u desnu stranu, a da se Meloun otvori iz bloka i da potom koristi to što ga je preuzeo Stoktonov čuvar. Naravno, bilo je i varijanti da "Poštarov" čuvar nije pomagao, a u tim situacijama Stokton je ostajao sam na šutu ili smišljao neke druge načine.
Ogroman je broj varijanti kojima su Stokton i Meloun dovodili Slounovu košarku do perfekcije.
"Ta pikenrol igra traje toliko dugo jer radi", govorio je Sloun. "Ti momci su je podigli na neki viši nivo. Svaki tim igra pikenrol na neki način, ali nijedan to ne radi dobro kao njih dvojica".
Meloun je u jednom intervjuu slikovito objašnjavao šta je bilo ključno da takva igra Jute "upali".
"Strpljenje, strpljenje, strpljenje. To je najvažnije. A kada sam bio igrač nisam ga imao dovoljno", izjavio je Meloun.
"Uvek je glavni plejmejker. Ako on radi svoj posao i ako ne misli samo na sebe, biće strpljiv. Ako pogledate Džona Stoktona, on će bar 75-80 odsto procenata vremena driblati loptu, držati loptu i govoriti mi da čekam. A ja sam 'goreo' i bio spreman", pamti legendarni "Poštar".
Juta je bila čvrsta, "tvrda", ali i raznovrsna, konkretna... Bila je to sjajna košarka.
"Ako malo bolje pogledate kako smo igrali, primetićete da Stokton nije pozivao akcije, već da me je čekao i obraćao mi se. Ako vam plejmejker prebrzo doda, onda će mi uvek biti dosuđen ofanzivni faul. Zato je Stokton čuvao i mene", dodao je Meloun, uz važan zaključak:
"Zato je strpljenje najvažnije za perfektan pikenrol".
Ako zna tu tajnu, to su Stokton i Meloun. Jer ih je naučio Džeri Sloun.
