Kada je stao pred vrata, setio se svega i emotivno slomio...
Dok je oko njega, kao i svake godine početkom avgusta, slavljen dan u kom je ubijeno 3.000, a proterano 250.000 ljudi, Siniša Mihajlović neopaženo je prišao dvorištu kuće u kojoj je rođen i pogledao još jednom u pravcu škole koju je pohađao.
Prikriven pod kapom i naočarima za sunce, Miha je te 2015. godine posetio svoje Borovo u društvu rođenog brata Dražena i kuma, Miroslava Tanjge. Znao je da bi, i 25 godina kasnije, mnogo toga moglo poći po zlu ako bi ga neko prepoznao, ali nije mogao da ignoriše to što mu se isti prizor uporno vraćao u snu tog leta.
U autobiografiji "Božja levica", jedan od najvećih fudbalera sa ovih prostora napisao je da se emotivno slomio pred vratima porodične kuće, koja su krila jeziv prizor - rupu od metka na Draženovoj i njegovoj fotografiji okačenoj na jednom od urušenih zidova.
Tada setio svega...
"Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd. Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku?", stoji na stranicama knjige objavljene 2012. godine, koju je uz Mihina svedočenja napisao Miroslav Gavrilović.
"Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje", pričao je u pero autora i dodao:
"Oprostio sam mu".