Domaća igra koja je oduševila gejmersku publiku.
Svet je gotovo razoren. Površina naše male planete je potpuno nenastanjiva i preživelo stanovništvo se seli u podzemlje, u mrežu tunela u kojima je nekada išao metro, gde postavljaju nove temelje civilizacije. Ovo nije scenario nekog spin-offa Metro knjiga/igara već UnderRail, RPG iz domaćeg studija Stygian Software, igra koja je provela više od pola decenije u razvoju i posle nešto dužeg obitavanja u Early Accessu dostupna na našim PC račuarima.
Svoju podzemnu pustolovinu ćete početi kao novi stanovnik stanice South Gate, status quo zone na granici sa mnogo većim i ne toliko neutralnim naseljima. U klasičnom roleplay maniru, počećete sa malim zadacima za komšiluk i vremenom odmotavati veliko klupko prepuno zavera i političkih previranja između nekoliko frakcija. Vaš lik nije predefinisan i u početku možete potrošiti poprilično vremena podešavajući mu početne statistike, birajući sposobnosti i featove. Na prvi pogled, lista svih sposobnosti deluje zastrašujuće, ali brzo ćete pronaći one koje vam deluju zanimljivo i tako graditi lika. Manje-više svaki arhetip RPG likova je moguće napraviti i uspešno voditi kroz UnderRail.
Paralele sa originalnim Falloutom su nemoguće za izbeći. Počev od izometrijske perspektive, preko retro grafike, sve do osnovnih statistika koje podsećaju na čuveni sistem SPECIAL i poteznih borbi. Ovo, naravno, ne uzimamo kao manu igre, štaviše vrlo je hrabar potez izdati RPG koji se drži klasičnih postulata umesto sve popularnijeg strimlajnovanja svega. Stealth pristup igranju je odlično rešen i veoma je moguće završiti veći deo igre bez direktnog ulaženja u sukobe, dok likovi jake harizme mogu svojom slatkorečivošću da se izvuku bez ijedne ogrebotine. Jako zanimljiv je oddity sistem skupljanja iskustva kojim opciono možete da zamenite klasičan “pobij sve za exp” sistem. Ovim je pružen jako dobar razlog za detaljno istraživanje sveta koji će se sigurno svideti igračima koji žele da iskuse ovu igru koristeći nestandardne likove.
O ostalim detaljima i utiscima čitajte u tekstu Bojana Jovanovića na Play!