Podaci koje Facebook ima o ljudima čini ga jednom od najuticajnijih organizacija na svetu, a jedna kompanija iz Srbije, želela je da otkrije strukturu mreže, piše BBC.
„Internet je najveća nevidljiva struktura koja postoji“, tvrdi Vladan Joler, profesor umetnosti iz Novog Sada. „Svi mi koristimo uređaje koji se "kače" na internet, a malo nas ima pojma o tome šta se dešava kada, na primer, pritisneš određeno dugme ili odeš na sajt ili aplikaciju poput Facebook mreže. Prvo smo se bavili mrežama internet servis provajdera, pokušavali smo da shvatimo kako to sve zapravo izgleda. Iza toga stoji svojevrsna “magija“. Ukucaš facebook.com i ti neki paketići tvojih informacija krenu da “luduju“, i zbog toga što se sve to dešava iza interfejsa tih aplikacija i sajtova, iza toga što vidimo mi, korisnici, ne obraćamo pažnju na to. Krenuli smo da crtamo mape i mreže prenosa tih podataka, kome su sve dostupni naši lični podaci“.
Uvideli su da stvari postaju sve kompleksnije i kompleksnije.
„S jedne strane smo imali istraživanja Edvarda Snoudena, koja su govorila o tome kako je NSA koristila naše metapodatke da prati ljude, pa smo njihovu metodologiju iskoristili kako bismo pratili grupu hakera, HackingTeam, koji su po mom mišljenju strašno zli i koji prave alate koje prodaju različitim državama kako bi one pratile svoje stanovništvo“, rekao je Joler za portal MojNoviSad, još pre objave BBC News servisa, koja je zainteresovala svetske medije za ono o čemu danas pišu svi - kako je raskrinkan Facebook!
Napuštate društvene mreže - srećno! ...
Pre nekoliko godina Vladan Joler, profesor na Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, i njegovi prijatelji iz Beograda počeli su da istražuju unutrašnje funkcionisanje jedne od najmoćnijih korporacija na svetu. Tim, koji uključuje stručnjake za sajber-forenzičku analizu i vizuelizaciju podataka, već je istraživao "različite forme nevidljive infrastrukture" internet-provajdera u Srbiji, ali je Joler sad u projektu "Share Lab" uzeo "krupniji zalogaj", objavio je BBC News.
"Kada bi Facebook bio država, u ovom trenutku bio bi veći od Kine", kaže Joler, koji je profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. On se oslanja na poznate, ali ipak neshvatljivo velike brojeve: kompanija iz Silicijumske doline čuva oko 300 petabajta podataka, ima gotovo dve milijarde korisnika i samo u 2016. godini prijavila je prihod od oko 28 milijardi dolara.
Da li biste prodali uspomene za 10 evra?
Pa ipak, kaže Joler, ne znamo ništa o tome kako ta kompanija funkcioniše, uprkos činjenici da smo joj mi, kao korisnici, pružili većinu materijala za rad i to potpuno besplatno. "Svaki put kad objavimo nešto, označimo prijatelje i komentarišemo, u suštini radimo za Facebook", kaže on.
Podaci o našoj interakciji na toj društvenoj mreži pružaju informacije složenim algoritmima koji upravljaju ovom mrežom i zahvaljujući tome, naše ponašanje na internetu pretvara se u proizvod koji je moguće ponuditi na tržištu.
Pogledajte rezultate i mape istraživanja:
Razumevanje ovog uglavnom skrivenog procesa je izuzetno složen poduhvat.
"Pokušali smo da mapiramo sve inpute, polja u kojima ulazimo u interakciju s Facebook mrežom i ishodima. Mapirali smo lajkove, deljenja, pretrage, statuse, dodavanje fotografija, prijatelje, imena, sve što naši uređaji govore o nama, sve dozvole koje pružamo Facebook sistemu preko povezanih aplikacija, poput statusa telefona, Wi-Fi internet veza i mogućnosti snimanja audio-zapisa", kaže Vladan Joler.
Sve to nudilo je samo delić celokupne slike i zato je tim odlučio da ispita i Facebook-ove akvizicije i zahteve za patentiranje određenih tehnologija. Rezultati su bili neverovatni, navodi B92, prenosi Tanjug agencija.
(Ne)Društvene mreže: Zašto smo frustrirani, očajni
Priložena mapa pokazuje kako se podaci koje pružamo Facebook mreži koriste da izračunaju naše "etničke pripadnosti" (termin koji koristi Facebook), seksualnu orijentaciju, političke sklonosti, društvenu klasu, plan putovanja i još mnogo toga.
Jedna mapa prikazuje kako sve što objavljujemo i lajkujemo, kao i ono što radimo u drugim uglovima sajberprostora koji su povezani sa Facebook sistemom (kao što je Instagram, Messenger, WhatsApp i sajtovi na koje se prijavljujete preko vašeg Facebook naloga), može biti ulazak u ogromni algoritamski proces. Taj proces omogućava Facebook mreži da ciljano označi i prepozna, kao i da klasifikuje korisnike sa zaprepašćujućom tačnošću, uz sposobnost da odredi da li vole kinesku hranu, koliko dugo putuju na posao, koliko njihovo dete ima godina…
Druga mapa detaljno prikazuje sve što mi dozvoljavamo Facebook-u putem brojnih aplikacija, uključujući i to da nam čita sve SMS poruke, preuzima podatke s uređaja bez traženja dozvole i pristupa našoj preciznoj lokaciji.
Pojedinačno, ovi alati su veoma moćni, ali kada su u kombinaciji sa „mašinom“ za prikupljanje podataka koja je u Facebook sistemu non-stop aktivna, otvaraju mogućnost eksploatacije ogromnih razmera.
Facebook već godinama ističe da su mu privatnost korisnika i bezbednost operacija najvažniji u poslovanju, ali Joler nije uveren. Podaci ostaju u rukama jedne kompanije, što znači da nema garancija za budućnost, kada se možda vlasnička struktura i ljudi na čelu promene.
O „Share Lab“ projektu
Analitičari hvale projekat „Share Lab“. "To je možda i najsveobuhvatnija mapa Facebooka koju sam ikad videla", kaže dr Džulija Pauels, stručnjak za zakone u oblasti IT-a. "Istraživanja pokazuju da dajemo previše dragocenih informacija o sebi, dok komuniciramo s prijateljima", navodi ona. Koliko je duboko Facebook zašao u sve pore društva, ne možemo meriti brojevima, ali „Share Lab“ to čini vidljivim. "Ono što je najstrašnije je što jedan entitet ima moć nad informacijama, a ne postoji veća moć od toga", kaže dr Pauels.
Joler ističe da ni njihova velika mapa ne pruža tačnu sliku svih mogućnosti ove društvene mreže, ali i ne isključuje mogućnost postojanja mnoštva drugih algoritama za koje niko ne zna. Ipak, to je i dalje jedina mapa koju imamo, jedne od najvećih sila koje oblikuju današnji svet.