Zakonodavstvo EU sve više se bavi kripto tržištem koje u ovom trenutku tone kao nikad do sada…
U ovom trenutku verovatno je već svima jasno da su kriptovalute rizično ulaganje, a naročito se to oseti poslednjih dana kad vrednost većine kriptovaluta ekstremno pada, i to na vrednosti koje su imale pre kraja 2020. godine.
I dok jedni žale drugima je to i dalje sjajna prilika za ulaganje, očekujući da će im se novac u uložene kriptovalute kasnije višestruko isplatiti.
Nekima se sviđa to što kriptoimovina nema centralni registar ili institucije koje se bave ovom tematikom, jer se sigurne i jednostavne transakcije između dve strane obavljaju bez posrednika.
S obzirom na to da je kriptoimovina trenutno izvan uticaja zakonodavstva EU sve to stvara znatne rizike, jer postoji nedostatak regulative i zaštite korisnika.
Pomenuti rizici nisu loši samo za potrošače nego i za kompanije i za tržište kako finansija i novca, tako i za sva ostala tržišta na koja ona utiču.
Građani Evropske unije, a tako i Srbije, u ovom trenutku ne mogu da računaju na bilo kakva pravila o zaštiti potrošača i često nisu dobro informisani o rizicima, što bi moglo da znači da bi veliki broj ljudi mogao lako i nenadano da izgubi svoj novac, upozoravaju iz Evropskog parlamenta, i smatraju kako bi široko rasprostranjena upotreba kriptoimovine bez ikakve regulative mogla da donese finansijsku nestabilnost, tržišne manipulacije i finansijski kriminal.
Transakcije su uglavnom anonimne, pa se kriptovalute često koriste i za kriminalne aktivnosti. Poznato je da su nedavno države članice EU ograničile trgovinu kriptovalutama za korišćenje u Rusiji ili s ruskim subjektima.
Značajan je i uticaj kriptovaluta na životnu sredinu, jer tehnologija iskopavanja ili stvaranja virutelnog novčića tj. same kriptovalute koristi ogromne količine električne energije, kao i hardvera koji brzo postaje istrošen i zahteva novi, pa to stvara dodatne probleme na tržištu i u lancu snabdevanja što smo već osetili kroz nestašicu i drastično poskupljenje grafičkih karti.
Prema procenama evropskih stručnjaka, potrošnja energije Bitcoin rudara jednaka je potrošnji energije mnogih manjih država. Kroz nova pravila trebao bi da se smanji i visoka emisija ugljenika kriptovaluta, kako bi se sve aktivnosti rudarenja kriptovaluta, koje značajno doprinose klimatskim promenama, uključile u sistem klasifikacije za održive aktivnosti.
EU kroz Uredbu o tržištima kriptoimovine (MiCA) radi na donošenju novih propisa kako bi se bolje iskoristile mogućnosti kriptovaluta i ograničili rizici. Članovi Evropskog parlamenta izmenili su predlog Komisije i u martu 2022. započeli pregovore o konačnoj verziji ovih pravila s državama članicama EU.
Nova pravila imaju za cilj da pruže pravnu sigurnost, da podrže inovacije, zaštite potrošače i ulagače, kao i da osiguraju finansijsku stabilnost, s ciljem razvoja i korišćenja ovih tehnologija. Cilj je i transparentnost, ali i nadzor transakcija. Izdavanje tokena trebalo bi da nadzire Evropska agencija za hartije od vrednosti i tržišta kapitala i Evropsko nadzorno telo za bankarstvo.
Kompanije koje se bave kriptoimovinom moraće bolje da informišu potrošače pre svega i o rizicima, troškovima i naknadama. Regulacijom javne ponude kriptovaluta pravila bi osigurala finansijsku stabilnost, a dodatnim merama bi se rešavali problemi poput manipulacije tržištem, pranje novca, finansiranje terorizma i drugih kriminalnih aktivnosti.
I dok mnogi smatraju da EU niti bilo ko ne bi trebalo na ovaj način da reguliše kriptovalute niti tržište kripto kapitala, jer to smatraju nadzorom sličnim javnim finansijama kakve sad znamo i koristimo, sve su glasniji milijarderi koji ljude otvoreno pozivaju da se distanciraju od kriptovaluta. Bil Gejts je nedavno ponovo izjavio je da su kriptovalute za budale, a Voren Bafet je još jednom ponovio da je to ulaganje u ništa…
Šta vi mislite o svemu ovome?