Kaže se da je prva žrtva u svakom ratu istina, kao i da propagandna medijska mašinerija igra glavnu ulogu u kreiranju opšteg mišljenja javnosti. Međutim, šta se dešava kada se u 21. veku ukine pristup medijima, odnosno internetu.
Nakon što su u noći između srede i četvrtka Ruske trupe napale Ukrajinu mnogi građani Ukrajine prijavili su probleme u Internet komunikaciji. U 21. veku, u kojem se svi mediji oslanjaju na internet kao sredstvo komunikacije, gubitak interneta u ovako velikim područjima može biti ozbiljan problem.
Ne ulazeći u povod za sukobe, obe strane kroz svoje medije plasiraju različite priče, a nezavisni reporteri i amateri sa lica mesta pokušavaju da prenesu donekle objektivnu sliku o onome što se dešava. I dok su oči celog sveta trenutno uprte u Ukrajinu i Rusiju, paralelno sa fizičkim sukobima odigrava se i sajber-ratovanje.
Problemi u Internet komunikaciji
Nakon početka invazije, neki delovi Ukrajine su ostali bez Internet konekcije, pre svega oko Karkova, drugog najvećeg grada u Ukrajini koji se nalazi oko 40 km od Ruske granice. Zabeleženi su prekidi Internet konekcije koje su počele pre ponoći 23. februara i koje se i dalje nastavljaju, a najveće je pogođen Internet provajder Triolan.
Internet prekidi su uglavnom bili vezani za fiksne linije, dok je mobilni saobraćaj nastavio da funkcioniše. Na zvaničnom sajtu provajdera osvanule su informacije o prekidu Internet saobraćaju u nekim gradovima, koji se stabilizuje, iako je veliki broj korisnika i dalje prijavljivao probleme.
Za sada osim vojne akcije nema informacija da se dešavaju sajber napadi na telekomunikacionu infrastrukturu u Ukrajini, ali je utisak da problemi u komunikaciji mogu da uveliko ograniče tok informacija o dešavanjima u regionu.
Oproban sistem ratovanja
Napadi na Internet infrastrukturu u oblastima koje su u sukobu nije ništa novo, i u pitanju je jedan od proverenih sistema ratovanja kako bi se onemogućio protok informacija u i iz sukobljenih oblasti. Uskraćivanje informacija može biti moćno sredstvo borbe, jer utiče na kreiranje javnog mnjenja i održavanja moći tokom sukoba.
Primera ovakvih ciljanih napada na telekomunikacionu strukturu ima sve više u skorijoj istoriji, a neki od njih su bombardovanje luke Hodeida u Jemenu, kada su oštećeni podvodni kablovi i kada je skoro cela država tri dana bila bez interneta. Tokom 2020. godine, vlada Indiji je više od 100 puta ukidala internet u kašmirskom regionu ove zemlje kako bi zaustavili propagandu neistomišljenika.
Napadi pre napada
Samo deset dana pre napada, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je bilo meta DDoS napada, koje je povezano sa hakerima iz Rusije. Pored ministarstva, na meti su bile i dve velike ukrajinske banke, čiji klijenti nisu mogli da koriste usluge banaka u to vreme.
Rusija je na ovaj način pokazala koliko je jednostavno onesposobiti nečiju telekomunikacionu infrastrukturu i koliko to može biti ozbiljan problem u toku sukoba, kada su prave informacije ključne za pobedu jedne ili druge strane. Ne treba zaboraviti ni da je u doba digitalizacije postalo mnogo lakše onesposobiti ključnu infrastrukturu u zemlji, kao što je snabdevanje strujom vodom, pa i gasom, u zavisnosti od stepena digitalizacije. Za sada ovoga nema u aktuelnim sukobima, ali bi stvari uskoro mogle da se promene.
Novo polje sukoba velikih svetskih sila
Ne treba naglašavati da se ukidanje interneta u vreme sukoba uglavnom sprovodi kada dolazi do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, sa bilo koje strane. Takođe, iako za sada nema fizičkih sukoba između bilo koga osim Rusije i Ukrajine, to ne isključuje da se ekipe hakera i sajber eksperata spremaju za online okršaje u drugim zemljama koje imaju interesa u ovom sukobu.