Sudbina joj je nanela puno tuge i bola.
Sonja Savić bila je jedna od najpoznatijih i najtalentovanijih glumica bivše Jugoslavije, koja je zadužila Srbiju svojim talentom, ali sudbina joj nije bila naklonjena.
Glumica je umrla 23. septembra 2008. godine u 48. godini života, sama u praznom stanu okružena špricevima, tvrdile su tada komšije.
Svoju glumačku karijeru započela je sedamdesetih, a osamdesete su joj donele najveću slavu. Raspadom Jugoslavije raspala se i njena karijera, a njeni problemi sa zavisnošću stalno su se provlačili po medijima.
Glumica nije krila da je nesrećna. U jednom od poslednjih intervjua rekla je da je njen ideal kratka i vesela smrt. U suzama je tada pričala da njen život nema smisla jer nije rodila dete te nije nastavila lozu.
Svoj burni život završila je 23. septembra 2008. godine u Beogradu, a obdukcija je pokazala da je umrla od predoziranja heroinom. Detalji smrti bili su posebno potresni - glumica je navodno zbog droge prodala sav namještaj iz stana te je umrla na prljavom dušeku, koji joj je jedini ostao od nameštaja u stanu. Navodno je njeno telo pronađeno među špricevima na podu, a hitnu pomoć pozvao je prijatelj s kojim je te noći konzumirala drogu.
Sonja Savić glumom je profesionalno počela da se bavi sa 16 godina, a već s 21 diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Početkom osamdesetih došlo je njeno vreme pa je za dve i pol godine snimila pet filmova koji su ostavili pečat na jugoslavensku kinematografiju.
Scene u filmu "Una", koji je nastao po romanu Mome Kapora, a govori o ljubavi između profesora Mišela Babića i njegove studentkinje Une Vojvodić, ne zaboravljaju se. Scena gole Sonje Savić koja jede trešnje na balkonu i zavodi profesora tokom intervjua mnogima se večno urezala u pamćenje.
Osim u filmu "Una", tokom svoje karijere zaigrala je u ukupno 50 filmova jugoslavenske, slovenske i srpske produkcije.
"Davitelj protiv davitelja", "Život je lep", "Balkanski špijun", "Mi nismo anđeli", "Šećerna vodica" i "Jug-jugoistok" samo su neki od filmova kojima je Sonja udahnula dušu, a početkom devedesetih počela je da se bavi i režijom u projektima koji su se umetničkom crtom borili protiv rata u Jugoslaviji.
