Ovo su simptomi anoreksije, opasnog poremećaja u ishrani koji češće pogađa devojčice.
Istraživanja pokazuju da je čak 95 odsto tinejdžerki na dijeti ili misli da nisu dovoljno zgodne, zbog čega im je nivo samopouzdanja izuzetno nizak. Stručnjaci kažu da nismo daleko od trenda u razvijenim zapadnim zemljama, jer i naše devojčice teže tome da budu što mršavije, i u tome često preteruju.
Anoreksija je poremećaj ishrane koji se karakteriše vrlo niskom telesnom težinom, strahom od debljanja i izobličenom percepcijom težine. Najčešće se javlja u pubertetu ili kod mlađih adolescentkinja. Ukoliko primetite simptome kod tinejdžerke, vrlo je važno da se odmah obratite lekaru. Marija Vicković, psiholog i psihotereapeut, kaže da je dobrodošla stručna, psihološka pomoć, pre nego što dete završi sa težim komplikacijama, u bolnici ili u totalnoj depresiji.
Ukoliko brinete da li je i vaše dete na pragu ovog ozbiljnog problema, prisetite se koliko je kilograma doskora imala. Ako ta brojka danas odstupa za više od deset, znači da su velike šanse da je postala anoreksična.
Neki od uočljivih simptoma su, pored gubitka težine, bledožuta boja lica, ispijenost, opstipacija (zatvor) i osećaj bezvoljnosti. Uglavnom odbijaju ručak, pronalazeći "dobre" izgovore - već su jele negde u gradu, boli ih glava ili im je prosto ta namirnica mrska. Zapravo hrana zaista počinje da im se gadi. Neretko same dolaze do laksativa kojima se uništavaju, nikada dovoljno zadovoljne izgubljenim kilogramima. I dalje premeravaju svoje butine i stomak i osećaju se debelo.
Kada se situacija dodatno zakomplikuje, devojčice mogu da zapadnu u depresiju i da se potpuno osame i povuku iz društva. Odbijaju da uče i beže iz škole. Pritom je organizam već iscrpljen jer je dehidriran, a sa svakim novim povraćanjem ili dijarejom (zbog laksativa) dodatno napadnut. Posle izgladnjivanja organizam je iscrpljen i podložan raznim bolestima.
U ovome je podrška roditelja ključna. Psiholog kaže da loši primeri iz porodice daju krila devojčicama da se ponašaju onako kako ne treba.
"Podaci pokazuju da je trend mršavosti izuzetno agresivan i da ne bira "metu", pa je važno da majke prate ćerke i čim primete da gube kilograme i odbijaju da jedu porazgovaraju sa njima, a ako vide da ni posle toga nema napretka, treba da ih odvedu kod stručnjaka," ističe psiholog.
Iskustvo joj pokazuje da ova borba nije laka, ali da tinejdžerke umeju da poslušaju savete kada se zajednički "dogovorimo" koja je to njihova idealna težina. One obično budu vrlo surove prema sebi, pa govore o nerealnoj kilaži. Onda kroz razgovor polako shvate da su imale "pogrešne naočare". Suština je da ih naučimo da zauzmu zdrave stavove prema fizičkom izgledu i zdrave navike u ishrani.
"To znači da ako mama i tata ne jedu ujutru, preskaču obroke i stalno drže dijetu, ćerka će to usvojiti kao rutinu, nešto što je sasvim normalno," upozorava Vickovićeva za "Magazin Novosti".
Nećete moći da joj objasnite da to što je njoj potrebno više hrane, da bi rasla i razvijala se, znači da ne sme da se meri sa vama. Istraživanja inače pokazuju da se više od 80 odsto tinejdžerki plaši da će biti debele, a 35 odsto devojčica zbog toga pribegava opasnim ponašanjima u ishrani.
