Mađarski lekar iz 19. veka je svojevremeno uneo revoluciju u medicinu, pročitajte i kako!
Globalni internet pretraživač Google je posvetio animaciju na svojoj ulaznoj strani pranju ruku kao važnoj meri u borbi protiv pandemije korona virusa, ali i gotovo zaboravljenom mađarskom lekaru Ignajcu Filipu Semelvajsu čija je zasluga što je ubeđivao svoje savremenike lekare o neophodnosti pranja ruku da bi se izbegle infekcije.
Semelvajs (1818-1865) je istražujući razloge velike stope smrtnosti porodilja i drugih ljudi u uglednoj bečkoj bolnici, u kojoj je bio načelnik ginekologije i akušerstva, došao do zaključka da je u zdravstvenim ustanovama nužno detaljno pranje ruku i instrumenata da bi se izbegle infekcije.
Naredio je svim lekarima, studentima i babicama u Univerzitetskoj bolnici u Beču da ruke moraju dobro da operu u hlorisanoj vodi, pre svakog pregleda i porođaja. Pre toga lekari i ostalo zdravstveno osoblje su ruke samo letimično prali, ponekad bi ruke samo obrisale krpom, nakon čega se pristupalo sledećem pacijentu.
Stopa smrtnosti je u toj bolnici sa nekoliko desetina odsto oborena na manje od jedan odsto.
Semelvajs se petnaestak godine posle toga, bilo je to početkom šezdesetih godina 19. veka, vratio u rodnu Mađarsku, gde je nastavio posao u porodilištu i u Budimpešti. Objavio je studiju "Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice" u kojoj je pokazao da pranje ruku može spasiti živote pacijenata. Njegov rad je tada i izvesno vreme kasnije bio javno izvrgnut podsmehu.
Semelvajs je tragično stradao 1865. godine u sanatorijumu - odsekao je sebi prst i dobio smrtonosnu infekciju. Samo nekoliko dana pre tragedije, poznati lekar Jozef Lister sledi njegove preporuke pa počinje da naprskava rastvor ugljene kiseline na ruke i instrumente tokom operacije.
Lister, inspirisan Semelvajsovim radom, odaje tragičnom heroju poslednju poštu, porukom: "Bez Semelvajsa, moja dostignuća bila bi beznačajna".
