Nauka kaže da smo biološki predodređeni da spavamo iz dva dela.
Nesanica i nekvalitetan san mogzu biti uzrok brojnih problema i to ne samo zdravstvene prirode. Kada smo neispavani to utiče na sve segmenta našeg života. Istraživanja kažu da trećina ljudi na svetu ima ove probleme.
Ako spadate u onu grupu ljudi koja se noću budi (kako bi popila vodu ili otišla u toalet) ne očajavajte! Nauka kaže da postoje dokazi iz najranije istorije čovečanstva da je period buđenja između dva odvojena ciklusa spavanja bilo nešto sasvim uobičajemo, nešto što se smatralo „normom“ kvalitetnog spavanja.
Postoje brojni zapisi o takozvanom "segmentiranom" spavanju - od medicinskih tekstova do sudskih zapisa i dnevnika zapadne kulture do navika u afričkim i južnoameričkim plemenima, sa čestim referencama na "prvo" i "drugo" spavanje.
Takođe postoje dokazi da se u vreme predindustrijske ere u Evropi spavanje odvijalo iz „dva dela“, odnosno u krevet se nije išlo u zavisnosti u to koje je doba dana tj. noći, već prema obavezama, po tome u koje vreme je bilo poslova koje je trebalo obaviti. Period između dve „dremke“ ljudi su koristili za opuštanje, obavljanje sitnih poslića poput šivenja, cepanja drva, čitanja... Iz tog vremena ne postoje zapisi o tome da li su ljudi imali problema sa nesanicom.
Manje dramatični oblici "bifaznog" sna postoje i u današnjem društvu, i to u kulturama gde je obavezna "popodnevna sijesta" (popodnevna dremka).
Danas vlada mišljenje da je neprekidnih sedam do devet sati sna najbolje za odmor i regeneraciju organizma. Ipak, ovakav sistem spavanja ne odgovara baš svima. Postoje ljudi koji kod kojih spavanje tokom noći traje kraće, ali zato obavezno spavaju u toku dana u proseku oko 90 minuta.
Nauka je fokazala da je popodnevni odmor veoma važan za pamćenje i učenje, kao i poboljšanje raspoloženja. Nesanica negativno utiče na naš fizički izgled i zdravlješto se očituje kroz kroz smanjen imunitet, povećan nivo stresa ili sklonost gojenju.
