U Srbiji od dijabetesa pati oko 700.000 ljudi. Evo šta treba da znate o ovoj bolesti "modernog doba".
Dijabetes je postao nešto što plaši savremeni svet. Danas imamo "blizanačke epidemije" - epidemiju gojaznosti koja je i u svetu i kod nas u zamahu već tri četiri decenije, i epidemiju dijabetesa koji prati istu tu krivulju rasta.
Dijabetes se javlja kad organizam prestane da odgovara na insulin kako treba. Do danas lek za dijabetes nije otkriven, ali postoje načini da se ova bolest drži pod kontrolom, u zavisnosti od tipa koji je u pitanju.
Većina lekara će pacijentima kod kojih se ustanovi dijabetes preporučiti promenu načina ishrane, pošto ono što jedemo u značajnoj meri utiče na to kako će se organizam nositi sa ovim stanjem, ali i na efikasnost prepisane terapije.
U određenim slučajevima, dešava se da uprkos uzimanju insulina prema preporukama lekara, pacijent i dalje ima tegobe jer ne konzumira preporučene namirnice u pravo vreme, što za posledicu ima lošu kontrolu nivoa šećera u krvi.
Ali, to nije jedino što treba da znate o ovoj bolesti.
Može da se drži pod kontrolom
Dijabetes tipa 2 je najčešća forma dijabetesa. Studije su pokazale da skidanje viška kilograma pomaže u održavanju normalnog nivoa šećera ponekad toliko efikasno da pacijentu više nije potrebna terapija, naročito ukoliko je dijagnoza relativno nedavno postavljena.
MONDO TEMA: Dijabetes se "leči" - mršavljenjem
Težina nije uvek presudna
Iako mršavljenje može biti od velike koristi u kontroli dijabetesa tipa 2, dešava se da i osobe koje nisu gojazne dobiju dijabetes.
Oralna higijena je jako važna
Dobra oralna higijena je važna mera prevencije ove bolesti. Bolesti desni, dokazano, povećavaju rizik od dijabetesa, bolesti srca i bubrega.
Stres ima veliku ulogu
Male doze stresa nisu opasne, ali, ako ste pod velikim stresom jako dugo, to je ozbiljan faktor rizika. Kad smo pod stresom, luči se hormon stresa kortizol, koji osim što podiže krvni pritisak, stvara i rezistenciju na insulin.
