Štucanje je obično bezazleno, ali je dosadno i neprijatno. Evo zašto štucamo, i kako da prestanete što pre, kad vas sledeći put uhvati "napad štucanja".
Štucanje je, blago rečeno uznemirujuće i neprijatno (naročito ako počnete da štucate na poslu ili tako nešto), a ponekad može biti i simptom nekog ozbiljnijeg zdravstvenog stanja.
"Kako zaustaviti štucanje" je važna životna lekcija koja nam je svima neophodna. Štucanje je jedna od onih dosadnih telesnih funkcija koje nisu pod voljnom kontrolom i koja se najčešće "aktivira" u najnezgodnijem trenutku. Recimo, usred razgovora za posao. Ili na nečijoj sahrani. Ili… baš kad treba da "padne" prvi poljubac.
Počinjemo da štucamo uglavnom "niotkuda", bez jasnog "okidača", i kao i za buve, na primer, nema nikakvog smisla što tako nešto uopšte postoji na ovom svetu.
Mama vam je verovatno oduvek govorila da zadržite dah kad počnete da štucate. Koleginica s posla se "kune" u kašiku šećera, pošto štucate, spremni ste da probate sve… dok vam kroz glavu prolazi da ste nekad davno u "Zabavniku" ili tako negde pročitali da je neki čovek štucao 60 godina i pitate se da li ste vi sledeći za "Verovali ili ne".
Ali, bez brige, donosimo vam stručno objašnjenje uzroka ove neprijatne pojave, kao i korisne savete koji mogu da vam pomognu sledeći put kad dobijete napad štucanja.
Dakle… Šta izaziva štucanje?
Da se malo podsetimo anatomije - dijafragma je mišićna prepreka između stomaka i grudnog koša, i njena primarna funkcija je disajna, prilikom kontrakcija dijafragme pluća se šire i vazduh ulazi u njih.
Ali, kao i ostali mišići u telu, i dijafragma ponekad može nevoljno da se grči, i ti spazmi mogu da se ponavljaju. Ponavljana, nevoljna kontrakcija dijafragme praćena je naglim zatvaranjem glasnih žica i - eto karakterističnog zvuka štucanja.
Štucanje može da izazove bilo šta, od stresa u prevozu dok idete na posao, preko "šestice" na Lotou, do začinjene hrane.
Drugim rečima, može da vas snađe manje-više bilo kad, ali postoje neke stvari koje povećavaju verovatnoću da se to desi:
začinjena i ljuta hrana koja iritira dijafragmalni nerv (koji ide od ezofagusa do dijafragme)
gasovi u stomaku, koji onda vrši pritisak na dijafragmu
konzumiranje gaziranih pića
snažne emocije (radost, tuga, sreća)
prejedanje
Naravno, postoje i ozbiljnija stanja koja mogu budu uzrok štucanja: upale pluća, alkoholizam, uremija, poremećaji jednjaka i želuca, upala gušterače (pankreasa), trudnoća, poremećaji jetre i žučnog sistema i stanja nakon operacija.
Velikom broju dugotrajnih, ili ponavljajućih napada se može utvrditi uzrok, dok većina štucanja prođe, a da im okidač ostane nepoznat.
Da li možete nešto da uradite? Pa… kako kad. Iskustvo kaže da štucanje uglavnom prolazi samo od sebe, ali postoje neke stvari koje navodno pomažu da se ono zaustavi. Evo šta možete da probate:
Zadržite dah
Očigledno, ako zadržite dah, pa onda duboko udahnete, i to ponovite tri ili četiri puta, dijafragma bi trebalo da se opusti. U teoriji bar… Da li radi? Pa, u nekom trenutku ćete svakako prestati da štucate, a ako se skoncentrišete na disanje, brže će vam proći vreme dok taj trenutak ne dođe.
Zagrizite krišku limuna
Ovo cilja vagus, nerv koji ide od mozga do stomaka, snažno ga stimulišući, tako da mozgu šalje poruku da fokus sa štucanja prebaci na taj snažan ukus.
Dišite u papirnu kesu
Kao i zadržavanje daha, ovo bi trebalo da zaustavi štucanje tako što podiže nivo ugljen-dioksida u krvi, što može da inhibira grčenje dijafragme.
Kontrolišite disanje
Ovo pomaže ako je štucanje posledica stresa i anksioznosti. Skoncentiršite se na disanje, i pokušajte da se umirite.
Privucite kolena grudima
Ovo stvara blag pritisak na pluća i dijafragmu, i ponekad može da pomogne.
Popijte čašu vode
Zgodna metoda odvlačenja pažnje. Ako je voda ledena, još bolje.
Ili, prosto sačekajte da prođe. Nije svako "materijal za Zabavnik", malo je verovatno da ćete štucati godinama, bez brige.
Ako imate neki "proveren lek", pišite nam u komentarima.
