Implantati su najkvalitetniji i biološki najsličniji način nadoknade izgubljenih zuba.
Zahvaljujući novim tehnologijama danas se i najveći problem u implantologiji - gubitak koštanog tkiva, rešava uspešno ugradnjom koštanih zamenika od samog pacijenta.
Ugradnja implantata je, međutim, samo krov cele procedure u implantologiji, koja podrazumeva čitav niz pripremnih procedura i intervencija koje mogu da traju šest meseci i duže. Zato, plan implantološke terapije rade zejedno hirurg implantolog i protetičar.
Profesor dr Saša Janković, parodontolog, implantolog i direktor Klinike za paradontologiju i oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta u Beogradu u intervjuu za "Novosti" kaže da se na polju implantologije, inače najnaprednije stomatološke grane, i dalje se radi na unapređenju materijala, načina nadogradnje kosti, uvođenju matičnih ćelija u restauraciju koštanog tkiva, ali i na tome da se još jače "priveže" implantat sa alveolarnom kosti.
Kod koga treba da se nadograđuje koštano tkivo?
"Neodgovarajuća koštana arhitektura vilica se nažalost registruje kod velikog procenta pacijenata koji iziskuju implatološku terapiju. Razlog tome je najčešće uznapredovala paradentopatija. Zbog zapaljenskog procesa gubi se kost, a posle određenog vremena gubi se i potpora, a zatim i zub."
Kako rešavate taj problem?
"Kada nemamo adekvatnu koštanu arhitekturu za pravilno trodimenzionalno pozicioniranje implantata, imamo čitav niz alata i tehnika, regenerativnih hirurških procedura gde u najvećoj meri uspevamo da dobijemo odgovarajuću, željenu količinu koštanog tkiva. Jasno se definiše šta nam u tom segmentu nedostaje, širina ili visina grebena, odnosno kosti u koji bi kasnije trebalo da ugradimo zubni implantat."
Čime nadograđujete koštano tkivo zuba?
"Postoje dosta uspešne augmentacione procedure, gde se koriste razni koštani zamenici, koja se uzimaju od samog pacijenta ili su veštački napravljeni. Uz korišćenje odgovarajućih membrana u kombinaciji sa koštanim zamenicima možemo da ispravimo nepovoljnu morfologiju alveolarnog grebena i na taj način dobijemo šansu za adekvatnu ugradnju zubnih implantata."
Koji problemi u praksi još koče ugradnju implantata kod pacijenta?
"Na primer, dešava se veoma često da u gornjoj vilici pacijent ima spuštene maksilarne sinuse, pa nemamo dovoljno prostora za ugradnju imlantata. Da bi se taj pacijent kvalifikovao za implantološku terapiju, moramo prethodno da formiramo adekvatnu količinu kosti na delu šupljine maksilarnog sinusa. To činimo u okviru procedure poznate kao augmentacija maksilarnog sinusa, gde se za šest do devet meseci može formirati dovoljno kvalitetne nove kosti koja će omogućiti kvalitetnu ugradnju zubnih implantata i kasniju protetsku rehabilitaciju."
Koliko traje procedura pripreme koštanog tkiva pre ugradnje implantata?
"Šest meseci se uglavnom radi priprema koštanog tkiva, dva do tri meseca se čeka da se implantati integrišu. Tek nakon toga se radi protetika, što znači da ponekad i godinu dana treba čekati na nove zube."
Da li se implantati mogu ugraditi i za kraće vreme?
"Postoje situacije gde se može direktno, odmah po ugradnji opteretiti implantat protetskom nadoknadom, ali to nije rutinski postupak i radi se veoma retko."
Kako birate koliko implantata ćete usaditi?
"U zavisnosti od broja izgubljenih zuba kao i koštanog statusa, procenjuje se sa koliko implantata možemo da rekonstruišemo da na najbolji način nadoknade izgubljenu funkciju. To ne znači da svaki zub mora da zameni implantat, mada neki pacijenti na tome insistiraju, a i neke škole, jer se time dobija bolja stabilnost i opterećenje. Ali, otprilike, kod potpune bezubosti, u jednu vilicu se ugrađuje od šest deo osam implantata."
Kako se "popunjava" ostatak vilica?
"To se ne rešava klasičnim mostom, što ljudi pogrešno misle, već specijalnim, hibridnim protezama, nošenim na implantatima, kojim se u potpunosti rekonstruiše ne samo okluzija, nego i narušeni intermaksilarni odnosi vilica. Ovim načinom se rešava i problem pada mekih tkiva (usana) koji nastaje zbog nedostatka zuba i gubitka grebena."
Da li je keramički implantat zamenio titanijumski?
"I dalje je dominantan titanijum, jer je on idealan zbog svoje bioinertnosti i biointeraktivnosti sa kosti predstavlja najbolje rešenje. Jednostavno kost voli titanijum."
Kako se ponaša implantat u ustima?
"Potpuno isto kao i prirodni zub. Isti je i proces održavanja zubnih implantata, pa se i patološki procesi koji se dešavaju na prirodnim zubima događaju i kod veštačkih. Iste bakterije koje izazivaju oboljenja paradoncijuma napadaju i nove, zubne implantate i okolnu kost."
Kako znate da li će se "primiti" implantat?
"Ako kvalitet kosti ne odstupa mnogo od onoga što očekujemo od vitalne kosti, ako postoji pozitivna koštana arhitektura, a hirurg ispoštuje protokol hirurške ugradnje implantata, nema razloga da organizam "odbije" implantat. Referentne stručne studije ukazuju da prosečno preživljavanje implantata sa odgovarajućom protetskom nadoknadom prelazi 90 odsto na desetogodišnjem nivou."
Da li su neki pacijenti kontraindikovani za ovu vrstu nadoknade zuba?
"Veoma su retke apsolutne kontraindikacije, ali neki pacijenti sa određenim teškim sistemskim bolestima, ako su u akutnoj fazi bolesti, bilo da su maligniteti ili su na hemoterapiji ili radioterapiji, ne mogu da budu kandidati za ugradnju implantata. Kada se postigne remisija bolesti, kada se podigne imunitet, i ovu proceduru je moguće primeniti kod njih. Takođe, pacijenti sa uznapredovalom osteoporozom, i oni koji su na lekovima kojima se pokušava regulasti metabolizam kostiju, takođe nisu kandidati za ugradnju implantata."
