Dr Aleksandar Milošević govorio je o sterilitetu kod muškaraca.
Prema poslednjim statistikama, danas svaki šesti par u Evropi ima problem sa začećem. Problem steriliteta, i kod muškaraca i žena, postaje sve češći, a kao uzrok se obično navodi savremeni način života.
RFZO je proširio prava za vantelesnu oplodnju, a osim što je parovima koji čekaju prvo dete omogućen neograničen broj pokušaja VTO o trošku države, kao i zamrzavanje embriona, i oni koji su se već ostvarili kao roditelji dobiće priliku da drugo dete dobiju na ovaj način. Novitet je i da muškarci koji imaju problem sa azospermijom ulaze u program za besplatnu VTO.
O ovoj temi su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili urolog dr Aleksandar Milošević i Sandra Jovanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo"
"Muškarci koji su imali problema sa azospermnijom nikako nisu mogli preko Fonda da uđu u proces VTO. To zunači da nisu imali uzorak u ejakulatu. I do tih uzoraka su morali da dođu na neki drugi način, intervencijama, biopsijama i slično. Kada dođu do uzorka, zalede ga i sa takvim uzorkom ulaze u proces VTO. Do sada takvi parovi nisu imali prava na vantelesnu od strane države. Sada je omogućen neograničeni broj VTO za prvo dete. Jedan od kriterijuma je promenjen isto, sada je 43 godina starosna granica za žene. Ranije je takođe važilo da drugo dete o trošku države preko vantelesne moguće samo ako je i prvo dobijeno putem VTO, ali sada nije važno na koji način je začeto", objasnila je Sandra Jovanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo".
Šta je azospermija?
"Azospermija je nepostojanje apermatozoida u ejakulatu, u izbačenom materijalu pri mastrubaciji. Ona ne mora da znači da muškarac ne proizvodi spermatozoide. On može normalno da ih proizvodi i zbog zapušenih izvodnih kanala ti spermatozoidi ne dolaze u spoljnu sredinu", kaže dr Milošević i dodaje da je sledeći korak punkcija, a potom i biopsija testisa kako bi se utvrdilo da li uopšte ima spermatozoida. Ako se utvrdi da ih ima, onda se buduća mama priprema za VTO.
"Vrlo bitno je naglasiti da ako nađemo spermu, to ne znači da ne treba i dodatno da lečimo pacijenta. Važno je da prenebregnemo ono što je prva prirodna selekcija, a to je najbolji spermatozoid. Što su oni kvalitetniji, što su brži, to pre stižu do jajne ćelije. Slabo pokretne i nepokretne spermatozoide moramo terapijom, lečenjem da pripremimo da budu što bolji, da biolog koji radi taj transfer, spaja spermatozoid sa jajnom ćelijom ima kvalitetne, brze uzorke. Onda je šansa da dobijemo 'normalan' plod mnogo veća", objašnjava dr Milošević.
On je i ukazao da ranije, kada par ne može da dobije decu, glavni krivac se smatralo da je žena.
"Ranije, pre tri decenije, smatralo se da je uvek žena kriva."
U slučaju da spermogram, punkcija i biopsija pokažu da nema pokretnih spermatozoida, onda se radi genetsko ispitivanje.
"Ako je azospermija komplentna, prvi postupak je genetsko ispitivanje. Traže se mikrodelecije, dakle mikropromene na Y hromozomu. Ako se pronađu promene na tom muškom, Y hromozomu, onda pacijent praktično nema mogućnosti", kaže dr Milošević.
Kako se leči muški sterilitet?
"Kod muškarca se lako dijagnostikuje, kroz spermogram se odmah vidi da li ih ima ili nema, ili su loši. Može da ih ima, ali su lošiji zbog proširenih vena na testisima, zbog raznih razloga, infekcija... Onda se leče uzroci koji dovode do toga. Jedan od čestih razloga, tokom ovog kovida, jeste virus. Kao i na primer što je virus zauški, on može često da dovede do zapaljenja testisa u jako ranom periodu života, a koji ima za posledicu sterilitet."
Veliki broj mladih muškaraca se javlja sa problemom azospermije, ili manje pokretljivih spermatozoida.
"Sama pokretljivost danas i pre 30 godina nije ista. Danas mladi vreme uglavnom provode pored kompjutera, sedeći, što izaziva smanjeno lučenje testosterona. Nema potrebe za akcijom, za borbom, za bilo čime. Sama činjenica da je nivo slobodnog i ukupnog testosterona u krvi manji, to dovodi do toga da se stvara manje spermatozoida. Čak i neki formulari koji su do pre 20 godina govorili da je minimum od 20 miliona spermatozoida u jednom mililitru, sad su smanjeni na 10. Inertnost je jedan od uzroka. Spermatozoidi su najosetljivija ćelija našeg organizma. Ako se ti napiješ, on je pijaniji od tebe. Ako ti pušiš, on je više popušio od tebe. Dakle, stresni život, sve što danas doživljavamo, dugo sedenje, neaktivnost dovode do smanjena spermatozida", zaključio je urolog.
