Više od 21 godine od ubistva Željka Ražnatovića, 15. januara 2000. traju rasprave o motivima izvršilaca i nalogodavcu.
Vojislav Tufegdžić u knjizi „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle“ naveo je svjedočenja policajaca koji bacaju novo svjetlo na ulogu Državne bezbjednosti u ubistvu čuvenog kriminalca i komandanta paravojne SDG. Policijski funkcioner čije je ime Tufegdžić sačuvao od javnosti ispričao mu je kako je nekoliko nedjelja prije ubistva u „Interkontinentalu“ s kolegom otišao kod Arkana da se raspita za jednog pripadnika SDG osumnjičenog za ubistvo.
- Sjedjeli smo punih četiri-pet sati. Arkan nas je zadržavao, ubjeđivao da ne idemo, da je poslao svoje ljude da pronađu i dovedu tog gardistu i govorio: „Ako je kriv, radite s njim šta hoćete...“ Za tih nekoliko sati čekanja pričali smo o svemu i svačemu. Između ostalog, ispriča nam Arkan sledeće:
„Ne znam da li ste čuli za to... prije nekoliko dana vraćamo se Ceca i ja kući i ona me pita da li vidim momka koji stoji na uglu ulica u kojoj mi živimo i jedne iznad.“ Rekla mu je i da mladić tu stoji već nekoliko dana. Arkan zaustavi automobil, otvori prozor, pozove ga da dođe i pita šta radi tu.
SASTANAK U DB
Ovaj mu ništa ne odgovara.
„Izađem i počnem da ga šamaram i tek tada on izvadi legitimaciju DB i kaže da je na poslu. Ja mu se izvinim i pitam što mi odmah nije rekao. Na tome se završilo. Ali ujutro načelnici DB organizuju sastanak sa mnom da to raspravimo. Objasnili su mi da je operativac koga sam šamarao u sastavu šire grupe za tajni nadzor restorana‚ Đorđe‘ jer tu dolaze njima veoma zanimljivi ljudi.“
Posle tri dana pozovem svog drugara iz DB da se vidimo i, da bih zavitlavao i njega i službu u kojoj radi, što je među nama redovna stvar, upitam zašto se ne hvali da im je kolega dobio batine od Arkana. Brecnuo se, što je bilo prilično neobično jer smo bili u drugarskim odnosima, upitavši odakle znam za to znam. Naravno da mu nisam odgovorio, pa mi je veoma odsječno rekao da se ne istrčavam, da o tome ne govorim, jer ga „rade“. Pitam ga zašto „rade Arkana“, a on kratko odgovori:
„Počeo je da šuruje s Hagom!“ O tome više nikada nismo razgovarali. Ubrzo je Arkan i ubijen. To su činjenice - ispričao je visokopozicionirani policajac Tufegdžiću.
Tužilaštvo u Hagu nastojalo je da dokaže da su sve vojne formacije Srba bile pod komandom Miloševića. Računalo se da će Arkan prihvatanjem da svjedoči nastojati da se spase progona Haškog tribunala. A imao je šta da kaže... Kontakti haških istražitelja i Željka Ražnatovića svakako su bili ostvareni.„Moje duboko ubjeđenje je da je presuda za Arkana donijeta iz tih razloga“, izjavio je gorepomenuti policajac. A čuveni advokat Rajko Danilović bio je direktniji: „Ko ga je napravio i štitio, taj ga je i uklonio!“
LOV NA ADVOKATICU
Propustom osoblja Haškog tribunala otkriveno je da je jedan od zaštićenih svjedoka na procesu Slobodanu Miloševiću bliska Arkanova saradnica, inače advokat po profesiji. Njen iskaz išao je u prilog tezi da je svim jedinicama u Bosni i Hrvatskoj komandovano iz Beograda... Po povratku iz Beograda, nepoznati vozač pokušao je da je pregazi, pa se s porodicom preselila u Englesku.