Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja, u dotad najžešćem napadu na grad Beograd ponovo je bombardovana zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Prošle su 24 godine od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Srbiji poznato i kao NATO agresija ili pogrešno Milosrdni anđeo, koje je trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U bombardovanju su teško oštećeni delovi infrastrukture, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.
Za 78 dana brutalnog i neljudskog razaranja gradova, po nezvaničnim podacima, stradalo je 3.500 ljudi, ranjeno 12.000, a danas na Kosmetu nema više od 200.000 proteranih Srba.
Prošle su 24 godine, ali Srbija i njeni građani nikada neće zaboraviti taj zločin. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a. Tih dana zvuci sirena su postali svakodnevnica. Neki preplašeni, neki suviše ponosni, ali svaki građanin Srbije se tada na svoj način borio sa situacijom u kojoj smo se nalazili. Pamte je i oni koji su imali tri, ali i oni koji su imali 93 godine...
Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja, u dotad najžešćem napadu na grad Beograd ponovo je bombardovana zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije. Srednji deo objekta koji se nalazi preko puta zgrade Vlade Srbije, zgrada A, pogođena je sa čak tri projektila, a mnogi građani i dalje pamte taj huk bombe koji se prelamao kroz vazduh glavnog grada.
"Sedeli smo u dnevnoj sobi kad se začuo stravičan fijuk, imao sam osećaj da dolazi tik iznad naših glava, čak mi se čini da sam osetio talas vazduha kada je granata proletela. Sekundu kasnije prolomila se stravična eksplozija od koje smo zagluveli, a zatim pucaju stakla u zgradi, potisak otvara ulazna vrata i obara nas po podovima ubacujući oblake prašine", priča za MONDO građanin Z. M. (57) koji se kobne noći nalazio jednu ulicu ispod, u Sarajevskoj 11.
On se sa dvoje male dece i ženom nalazio u dnevnom boravku zgrade na kojoj su, od siline udarca, popucali svi prozori. Skočio je preko sina da ga zaštiti, dok je njegova žena skočila preko njihove ćerke.
"Nismo živeli tu, nego smo došli u Sarajevsku misleći da ćemo biti sigurniji jer je stara gradnja, a i zgrada je imala sklonište. Mom suprugu je bilo lakše da ide na posao odatle, nego iz Koteža gde smo živeli. Tamo su se čule sve detonacije, a u centru grada ti stravični zvukovi su se duplo manje čuli", rekla je njegova žena M. M. (53) za MONDO i nastavila:
"A jedini udar koji smo čuli bilo je noći kad su gađali Generalštab, koji je i dana danas u ruševinama. Nikada neću zaboraviti taj huk bombe ili ne znam šta je već bilo. Imala sam osećaj da ide direktno u nas, i tu jezu uz kičmu koja mi se dešavala od straha i odna bum iznad nas. Osetili smo taj prasak i ljuljanje zgrade, otvaranje vrata od detonacije, prašinu i miris baratua, ali i pogled svih nas koji je bio pun straha i sreće što smo preživeli, to se prosto nezaboravlja", opisala je ona grozotu kojoj je svedočila kraj raketirane zgrade Generalštaba.
NATO pakt je tokom 78 dana bombardovanja zasipao Srbiju bombama sa osiromašenim uranijumom koje su ostavile trajne posledice po zdravlje naše nacije. Nikada ne smemo da zaboravimo NATO agresiju i našu ubijenu decu i porušenu zemlju.
SEDELI SMO U DNEVNOJ, ZAČUO SE STRAVIČAN FIJUK I DETONACIJA! 24 godine posle, a oni nikada neće zaboraviti taj HUK BOMBE
