Predsjednik Kluba poslanika Demokrata, Boris Bogdanović, podnio je jutros 9 amandmana na Predlog Odluke o izmjenama Odluke o obrazovanju odbora za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavstva.
Kako je saopšteno iz Demokratske Crne Gore, amandmani su podnijeti saglasno sinoć javno objavljenim uslovima za rad na sveobuhvatnim izbornim reformama.
"Usvajanjem pomenutih amandmana, konačno bi bio usvojen 'Briselski plan' Demokrata i URA-e koji je dobio podršku komesara Hana prošle godine u Briselu, čime bi se stvorili preduslovi da Demokrate zajedno sa svim drugim opozicionim kolegama krenu u rad na sveobuhvatnim izbornim reformama u Okviru odbora za sveoubuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva", navodi se u saopštenju.
Ukoliko se usvoje svi predloženi amandmani, bez dodatnih izmjena i obesmišljavanja, iz Demokratske Crne Gore ističu da su spremni da zajedno sa svim opozicionim kolegama koji su već članovi Odbora, uzmu učešće u radu Odbora za sveobuhvantu reformu izbornog i drugog zakonodavstva.
"U suprotnom, nećemo učestvovati u simulaciji demokratije i kozmetičkim reformama", ističu iz te partije.
I u slučaju da amandmani budu prihvaćeni, odnosno "Briselski plan" Demokrata i Građanskog poktreta URA, dodaju, nastaviće bojkot i neće se vratiti u redovan rad Parlamenta. Ovim, kao su kazali, iskazuju spremnost da zajedno sa svojim opozicionim kolegama rade u Odboru za sveobuhvantu reformu izbornog i drugog zakonodavstva.
Demokrate smatraju da njihovi amandmani ni na koji način ne onemogućavaju opoziciju da dođe do tehničke Vlade. Oni dodaju da ostaju privrženi Sporazumu o budućnosti.
"Naglašavamo i ovom prilikom da smo spremni da zajedno sa drugim političkim subjektima bojkotujemo naredne parlamentarne izbore ukoliko se ne obezbijede uslovi za fer, slobodne i poštene izbore i ukoliko se ne usliše ostali zahtjevi opozicije poput formiranja prelazne Vlade čiji bi mandat, kako su navele naše opozicione kolege trajao najmanje godinu dana, a u kojoj svakako ne bi učestvovali, jer sa DPS-om nikada nećemo učestvovati u vršenju vlasti, što je poznato i javnosti, ali i našim opozicionim kolegama, ali koju hoćemo podržati ako bude formirana saglasno Sporazumu o budućnosti", navodi se u saopštenju.
Iz Demokratske Crne Gore napominju da će učestvovati u radu ad hoc parlamentarnog odbora zajedno sa opozicionim kolegama koji su već u Odboru samo ako se naziv odbora promijeni u “Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva” i ako uslovi predočeni u “Briselskom planu” Demokrata i Ura iz juna 2018. godine, budu prihvaćeni.
Traže i da se definiše implementacija svih, a ne samo nekih preporuka OEBS/ODIHR povodom parlamentarnih izbora 2016. godine i predsjedničkih izbora 2018. godine, saglasno važećem Ustavu Crne Gore, u cilju povećanja transparentnosti i profesionalizma institucija koje su uključene u izborni proces (posebno Državne izborne komisije i Agencije za sprječavanje korupcije).
Učestvovaće, kako dodaju, u radu odbora ako se predvidi osnivanje nezavisnog tijela/odbora za nadzor nad dosljednom primjenom usvojenih zakona i podzakonskih akata te ostvarivanja prava i sloboda učesnika u izbornom procesu. Napominju da je to rješenje parlamentarna većina uklonila iz Briselskog plana.
"Ako se definiše rješenje da odbor odobrava i predlaže predlog zakona o nacionalnom javnonom emiteru RTCG uključujući izmjene načina izbora Savjeta RTCG u Skupštini CG, kao i pravno rješenje koje će omogućiti izbor novog Savjeta RTCG odmah nakon usvajanja novog zakona o nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore; Napomena: Aktuelni odbor je imao pravo samo da razmatra Nacrte koje utvrdi Vlada. Takođe, aktulnim rješenjem je bilo predviđeno da se novi savjet RTCG ne bira odmah, već u nekom primjerenom roku, što znači da bi aktuelni partijski savjet nastavio da upravlja RTCG do kraja izbora", navodi se u saopštenju.
Jedan od zahtjeva je i da se definiše rješenje da odbor odobrava i predlaže predloge zakona o medijima uz analizu seta medijskih zakona, sa eventualnim izmjenam i dopunima uz napomenu da je aktuelni odbor imao pravo samo da razmatra Nacrt kojeg utvrdi Vlada.
"Ako odbor definiše rješenje u onim slučajevima u kojima se princip konsenzualnog odlučivanja ne može postići, a postoji podrška članova Odbora koja garantuje postizanje tročetvrtinske većine u Odboru (11 od 14 članova Odbora), takav predlog može biti utvrđen bez obzira na nepostojanje konsenzusa; Napomena: Aktuelno rješenje je omogućavalo da čak samo 7 od 14 članova Odbora može predložiti izborno zakonodavstvo", navodi se u saopštenju.