U vremenu kada smo zatrpani cijenama '0,99€' i '1,23€', pitamo se da li uopšte u našoj državi postoje kovanice od 1 i 2 centa.
U zemljama Evrposke unije kazne za višak u kasi su rigorozne i ogromne, te u skladu sa tim, svaki cent kusura bude vraćen potrošaču. I kod nas je "priča" slična, ali u praksi postupak se malo razlikuje. Niti radnici na kasama znaju kako izgleda 1 cent, niti mi potrošači znamo.
Pojava ne vraćanja kusura je toliko česta i izražena da je narodu postalo neprijatno da sačeka svoj kusur od 1, 2, 3 ili 4 centa. Ukoliko biste i sačekali, radnik/ca bi vam u većini slučajeva vratila 5 centi, jer želi da izbjegne raspravu, a par centi viška će se u kasu vratiti 'za čas'.
Naravno, nisu centi ogromna suma novca, ali zamislite koliko je to na godišnjem nivou.
Za godinu dana, prosječan potrošač koji plaća kešom prodavnici u kojoj svakodvevno kupuje potrebne namirnice 'pokloni' 10-15 eura.
A zbog čega?
Mozda ovo sada poteže priču da nismo spremni za valutu koju koristimo. U zemljama regiona kusur se vraća 'u cent'. Recimo u Bosni, u fening ćete dobiti novac nazad. U Srbiji, dinari su svi jednako zastupljeni od metalnih, do papirnih. Koliko god cifre na njima bile 'dosadne', niko vas neće 'kraduckati'. Mi u Crnoj Gori kovanice od po 1 i 2 centa čuvamo kao nešto posebno i jedinstveno.
Pojava ne vraćanja kusura je toliko česta i izražena da je narodu postalo neprijatno da sačeka svoj kusur od 1, 2, 3 ili 4 centa. Ukoliko biste i sačekali, radnik/ca bi vam u većini slučajeva vratila 5 centi, jer želi da izbjegne raspravu, a par centi viška će se u kasu vratiti 'za čas'.
Naravno, nisu centi ogromna suma novca, ali zamislite koliko je to na godišnjem nivou.
Za godinu dana, prosječan potrošač koji plaća kešom prodavnici u kojoj svakodvevno kupuje potrebne namirnice 'pokloni' 10-15 eura.
A zbog čega?
Mozda ovo sada poteže priču da nismo spremni za valutu koju koristimo. U zemljama regiona kusur se vraća 'u cent'. Recimo u Bosni, u fening ćete dobiti novac nazad. U Srbiji, dinari su svi jednako zastupljeni od metalnih, do papirnih. Koliko god cifre na njima bile 'dosadne', niko vas neće 'kraduckati'. Mi u Crnoj Gori kovanice od po 1 i 2 centa čuvamo kao nešto posebno i jedinstveno.
Odgovor na pitanje zašto je to tako niko nema, kao ni odgovor na to kako je ova radnja postala uobičajena i opšteprihvaćena u društvu.
Nekada je u praksi bilo da umjesto kusura prodavac ponudi žvaku ili neku od sitnica koje su se nalazile oko kase, to su uvjek bile bombonjerice, lizalice i žvakaće gume na komad. Iz tog vremena, ostala nam je ova pjesma, pa da se prisjetimo.
Jedan od komentara ispod pjesme glasi: "Od kako je izašla ova pesma niko mi nije ponudio žvaku umesto kusura :D", pa zaista, kada vam se poslednji put dogodilo da ste dobili nešto za kusur koji vam nije vraćen?
Da li vam smeta što ne dobijate kusur onoliko koliko vas zapravo sleduje?