"Marija se porodila i sada smo ponosni roditelji jednog malog Miodraga. Dobio je ime po mom tati i već ima fotografije u opremi Partizana".
Treneri dijele fudbalere na one koji znaju i koji ne znaju. Navijači, na one koje vole i koje ne vole.
A novinari? Novinari ih dijele na srdačne i odbojne.
U takvoj konstelaciji stvari, Stevan Jovetić je prototip perfektnog fudbalera. Mnogo zna sa loptom i treneri ga obožavaju. Lojalan je sredini kojoj pripada i navijači mu kliču.
A odnos sa medijima? E, to je tek posebna priča. Kod Jovete nema 'neću', 'ne mogu' ili 'hajde drugi put'. Uvijek na raspolaganju i maksimalno ljubazan. Kako i dolikuje momku koji je vanserijskoj fudbalskoj klasi dodao i besprekorno kućno vaspitanje.
"Situacija je zategnuta, kako u Monaku, tako i u cijeloj Francuskoj" – raportira iz Kneževine crnogorski reprezentativac – "Uvedene su određene restrikcije, ali ne tako drastične kao u Srbiji i Crnoj Gori. Može da se izađe, da se prošeta… Sportistima je dozvoljeno sat-dva treninga na otvorenom prostoru. Naravno, samo po dvoje. Nikako u grupama".
Nema klasičnog karantina, ali Jovetiću prija toplina porodičnog doma. Naročito u poslednjih mjesec i po dana…
"Marija se porodila i sada smo ponosni roditelji jednog malog Miodraga. Dobio je ime po mom tati i već ima fotografije u opremi Partizana (smeh). Prija mu klima, ovdje je svaki dan 15-20 stepeni. Čekamo da još otopli pa da ga izvedemo u šetnju. Za sada je samo sa terase imao priliku da uživa u panorami Montekarla. Još je mali i ne želimo ništa da rizikujemo. Tu su mi majka i sestra, pomažu nam i sa njima je sve lakše".
Lopta miruje već mjesec dana i ko zna kada će se opet zakotrljati.
"Priznajem, nedostaje mi fudbal. Treniram svaki dan po 2-3 sata, trudim se da održim formu i koliko je to moguće, ne ispadnem iz ritma. Ali, taj individualni rad ne može da zamijeni osjećaj prave utakmice i punih tribina. Jedva čekam da se situacija smiri i da počnemo normalno da funkcionišemo".
Ko kaže da u četiri zida nema uslova za radne aktivnosti.
"Ma postoji gomila stvari koje mogu da se obave i od kuće. Bar ova moderna tehnologija pruža milion mogućnosti. Vi preko on-lajna možete da se družite, da radite jogu, čitate knjige, upišete neki kurs. Veoma je važno da se ne opustimo, nego da ovo shvatimo kao priliku za sticanje novih znanja i novih iskustava. Iz ove situacije moramo da izađemo mudriji i pametniji. Ako ne bude tako, neće značiti da smo bili nedisciplinovani, nego da smo bili lijeji".
Talasom zaraze najviše je pogođena Italija u kojoj je Stevan proveo najljepše godine karijere.
"Njih je među prvima zadesilo, očigledno nisu bili spremni. Mnogo mi je žao, pratim svaki dan preko medija koliko pate i kako se bore. Proveo sam divnih šest i po godina na Apeninima, ostali su mi u srcu i tamo imam veliki broj prijatelja. Ne poznajem lično te igrače koji su pozitivni na koronu, ali imam informacije da se osjećaju dobro i da će uskoro ozdraviti. Ipak su to mladi momci, u punoj formi i sa jakim imunim sistemom".
U timu Monaka niko se nije požalio na simptome koronavirusa.
"I neka ostane tako. Imamo grupu na vats-apu i niko ništa nije prijavio. Možda je bilo onih koji su mimo toga razgovarali sa klupskim lekarom, ali ne vjerujem. Dobili smo vrlo precizne instrukcije šta da radimo i kako da se ponašamo. Izlasci samo po potrebi i to sa maskom i u rukavicama. Da se kontakti sa drugim osobama svedu na minimum. I naravno, lična higijena. Gel i pranje ruku bar deset puta dnevno. Mada se ovo poslednje podrazumijeva i u normalnim okolnostima".
Odlična opservacija. Zar je korona morala da nas nauči osnovnim principima zdravog života.
"Kasno smo shvatili ozbiljnost situacije. U početku niko nije pridavao značaja, mislili smo da je riječ o najobičnijem virusu. Onog trenutka kada je sve stalo, počeli smo da razmišljamo o mogućim posledicama. Javili su se strah i panika, naročito zbog starijih ljudi. U svemu ovome ima i pozitivnih stvari. Sada konačno možemo da se posvetimo porodici, da provedemo više vremena uz svoje najmilije. Često sam slušao prijatelje kako se žale što imaju mnogo posla i što ne stižu da se posvete sebi i svojima. Pa evo vam sada vremena na pretek, sjedite kod kuće i uživajte".
Kao što to radi Stevan Jovetić…
"Trenutno se podsjećam svojih golova i pravim retrospektivu po klubovima za koje sam nastupao. Uskoro će se oni najljepši pojaviti na mojim društvenim mrežama, ali vama mogu da otkrijem koji su u najužoj konkurenciji. Iz Partizana svakako onaj u Derbiju za 1:1. U Fiorentini je bilo mnogo lijepih golova, ali je meni najdraži onaj protiv Sportinga kada smo posle 10 godina ušli u Ligu šampiona. U dresu Sitija, dva gola protiv Liverpula i oni koje sam dao Čelziju i Totenhemu. U Interu, gol protiv Atalante u 95. minutu, ona 'bocka' protiv Udinezea i gol protiv Napolija. Sa Seviljom tri komada Real Madridu, nezaboravno. U Monaku nekoliko 'bocki', ali i gol glavom protiv Liona. I sa reprezentacijom, mnogo sjajnih golova. Recimo, one makazice protiv Jermenije".
Djeluje da 'bocka' ima prednost u odnosu na druge majstorije iz bogatog repertoara.
"Volim nesvakidašnje golove".
Kažu da se defanziva u fudbalu zasniva na postulatima košarkaške metode. Možda je i Savić pokupio neke cake od zvijezda NBA lige.
"Čujemo se svaki dan. Tamo je u Madridu, već 20 dana ne izlazi iz karantina. Sam je, ali se fino organizovao i nije mu dosadno. I on igra ove igrice, uglavnom PUBG… to je na foru Kauntera… Igra se on-lajn i tu ti 4-5 sati prođe kao od šale. Ja sam više za Sony, 'Slagalicu' i 'Ne ljuti se čovječe'. Imam svoje društvo iz Osnovne škole, nas sedam, osam… pa kako je ko slobodan i kako se kome zalomi".
Kada dosade društvene igre, tu je kućni bioskop da se razbije monotonija i da se lakše zaspi.
"Preporučujem 'Hačiko'. Jeste stari film, ali ga svaki put odgledam od početka do kraja. Rađen je po istinitom događaju, Ričard Gir glumi profesora koji je našao napuštenog psa. Jedini film uz koji sam zaplakao. I mi isto imamo psa, pa me to pomalo podsjeti na tatu i onda se rastužim. 'Mamurluk' takođe mogu da pogledam više puta, sva tri dijela. Volim i serije, ali one su teže za gledanje i izbjegavam ih noću. Intrigiraju me serije o mafiji. Upravo pratim 'Suburu', to je priča o starorimskoj mafiji. Prije par godina je snimljen film, a sada je Netflix uradio seriju. Odlična je. I naravno, kultni 'Prijatelji'. Onako, pred spavanje… da se maksimalno opustim i nasmijem".
A neki francuski film…
"Nikako da usavršim taj francuski. Taman uhvatim ritam, tri puta nedeljno, desi se povreda i odem za Beograd. Vratim se, nastavim sa kursom, opet povreda. Sad ovo sa koronom… fali mi još samo malo. Kad se uozbiljim, ide mi odlično. Ali dajem intervjue na francuskom i to mi je za sada sasvim dovoljno. Nije u rangu engleskog, španskog i italijanskog, ali polako… biće. Što se tiče filma, neka bude 'Nedodirljivi'. Odlična francuska komedija".
Čelnici UEFA svakodnevno održavaju kontakte sa nacionalnim asocijacijama, tražeći idealno rješenje za završetak tekuće i početak naredne sezone.
"Predsjednik Makron je juče izašao u javnost i rekao da bi između 11. i 13. maja situacija mogla da bude pod kontrolom, što bi značilo da će se liga nastaviti 4. ili 17. juna. U tom slučaju, odigralo bi se preostalih desetak kola i odmah bi startovao novi šampionat. Meni je to najlogičnije rješenje, jer bi za igrače bilo loše da za dva mjeseca opet moraju na neku dužu ljetnju pauzu. Sve je još uvijek u magli, ali je sasvim izvjesno da ćemo igrati utakmice na svaka tri dana, kako bi se nadoknadio ovaj zaostatak. A treba uračunati i 3-4 nedelje priprema uoči nastavka prvenstva. Za mene je sve ovo došlo u najgorem mogućem trenutku, jer sam osam mjeseci nakon povrede taman ušao u formu i počeo da dajem golove".
Da li sada shvatate zašto je zahvalan za medije. U razgovoru sa Jovetom, ne postoje tabu teme. Čak ni kada se pomene ime Ljubiše Tumbakovića.
"Imali smo korektan odnos za vrijeme njegovog boravka na klupi Crne Gore i baš zbog toga mislim da je postojao ljepši način da se sve završi. Reprezentaciji Srbije želim da se plasira na Evropsko prvenstvo jer imam mnogo prijatelja i bivših saigrača među njima. Čujem se redovno sa Kokijem (Aleksandar Kolarov, op.aut). I on je sam u Rimu, kao Savke u Madridu. Trenira, gleda televiziju i čeka da život počne normalno da funkcioniše. U kontaktu sam sa Matijom Nastasićem… sa Ljajom… Srećom, bili smo na vezi onaj dan kada su objavili da je zaražen koronavirusom i odmah sam znao da informacija nije tačna", rekao je Stevan "Pujo" Jovetić na kraju intervjua za Mondo.