Agencija Frans pres priprema se uoči francuskih predsedničkih izbora, da, u saradnji sa Facebook mrežom, realizuje "Cross Check" instrument za identifikovanje lažnih informacija.
Možda ste već čuli za teoriju da je Tramp pobedio na američkim predsedničkim izborima zahvaljujući „poplavi“ lažnih vesti na Facebook i drugim društvenim mrežama.
Prema nekim procenama prvi put od kad se prati stanje NewsFeed objava lažne vesti su tokom trećeg tromesečja 2016, kad se radilo o američkim izborima, nadjačale realne vesti. Odnos je bio 7.3 miliona za prave i čak 8.7 miliona za lažne vesti. Ovo je, hteo to da prizna ili ne Mark Cukerberg, verovatno jedan od razloga za pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, objavio je svojevremeno The Next Web.
Lažne vesti tokom poslednja tri meseca američke predsedničke kampanje ne samo da su povećale „viralnost“, nego su i „smrvile“ prave, proverene vesti u domenu korisničkog angažmana (engagement), što znači da su korisnici na njih reagovali jače i sa više interesovanja. Istraživanje koje je sproveo BuzzFeed otkrilo je da je samo 20 najuticajnijih lažnih vesti generisalo 8.7 miliona „angažmana“ korisnika, što je navodno u nekoj meri uticalo i na način na koji su pojedini ljudi glasali.
Francuska u lovu na lažne vesti
Sledeći veliki test lažnih vesti biće predsednički izbori u Francuskoj i Facebook i tamošnje vlasti, zajedno sa medijima, učiniće sve da zaustave širenje lažnih vesti, koje bi se mogle dovesti u kontekst stvaranja zablude o stanju u politici kod nekih korisnika. Praktično, svaki korisnik Facebook mreže moći će pomoću te "alatke" da "prijavi" vest, odnosno informaciju u čiju verodostojnost i istinitost posumnja.
Cukerberg u frci zbog lažnih vesti na Fejsu
Tramp: Džaba joj sve - imam Facebook!
To je onda signal da se ta informacija šalje medijima na proveru, te, ukoliko dva od 80 medijskih partnera, koliko učestvuje u ovom projektu, provere vest i prijave je kao sumnjivu, ona će na društvenoj mreži biti označena kao - lažna.
Pokretanje ovog projekta u Francuskoj potvrđuje najmanje dve činjenice - da se „mejnstrim“ mediji i dalje smatraju glavnim arbitrom kad je reč o pouzdanom izvoru informacija, ali i da su lažne vesti, i na internetu i u tradicionalnim medijima postale globalna pojava.
Uostalom, nedavno je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun rekao da su pojedini mediji i "lažne vesti" jedan od razloga sto "odustaje od patriotskog plana da predvodi političke promene" u svojoj zemlji.
Srbija nije jedina koju „zapljuskuju“ senzacionalističke vesti
Netačne vesti na mrežama, u medijima gde su nekritički "preuzete" sa "neta" ili na portalima - deo su sistema na kojem, od pojave interneta, u dobroj meri funkcioniše informativni prostor, a koji se svodi na tri kratka pravila: veća drama - veći broj klikova - više novca oglašivača.
Edvard Snouden: Tramp je OK, ovo je opasnije...
Nije dakle Srbija izuzetak kad je reč o pometnji koju su svojevremeno izazvali naslovi poput "Zavejano 20.000 ljudi, smrznuti i gladni", "Umro fudbaler Partizana", "Zbog Haarpa u Srbiji do 60 stepeni".
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković u izjavi agenciji Tanjug je rekao kako ta "poplava dezinformacija" dolazi od prava običnih ljudi da na društvenim mrežama budu "novinari". Pre interneta, objašnjava Radojković, postojali su klasični, analogni mediji koji su mnogo više držali do svog ugleda i konkurencije, jer, ukoliko bi se bavili dezinformisanjem, to bi konkurencija umela da otkrije i iskoristi.
Facebook u Srbiji: Zavisni od društvenih mreža
Napuštate društvene mreže - srećno! ...
Danas je drugačije, objašnjava, pa na društvenim mrežama svi imaju pravo da "umišljaju da su novinari" i da podele netačne ili polovične informacije, bez bilo kakve odgovornosti i bez straha da će za to biti kažnjeni. S druge strane, na taj način imaju priliku da "iskoče" iz anonimnosti i budu primećeni "u moru portala", sajtova, blogera i tviteraša.
Ovaj fenomen, smatra Radojković, ipak ide na ruku "profesionalnom novinarstvu i ozbiljnim medijima“, jer potvrđuje značaj pouzdanog izvora informacija. Ipak, kako zaključuje Radojković, svaki pokušaj da se ljudi spreče da na društvenim mrežama pišu i "šeruju" šta god hoće smatrao bi se nekom vrstom cenzure, a to nije rešenje.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.